Москва потврдила: Ако Кијев коначно одржи изборе, неће бити напада

Русија је спремна да осигура да неће бити ваздушних удара на дан избора у Украјини, ако Кијев напокон одлучи да их одржи, изјавио је замјеник руског министра спољних послова Михаил Галузин у интервјуу за ТАСС.

"Наравно, изјаве руског предсједника Владимира Путина остају актуелне. Али, као што сам напоменуо, још нема разговора о организовању стварног гласања у Украјини", рекао је Галузин.

Он је скренуо пажњу на искуство Русије, када су марту 2024. године одржани предсједнички избори. Бирачка мјеста су – чак и уз војне операције – отворена у непосредној близини зоне борбених дејстава.

"Кијев је покушао на све могуће начине да поремети изборни процес у регионима погођеним борбеним дејствима, не устручавајући се од прибегавања терористичким методама и саботажи. Међутим, показало се да није успио да постигне свој циљ", подсјетио је он.

Галузин је нагласио да Русија "неће да се спусти на ниво праксе Кијева" и да ће дозволити народу Украјине да у потпуности оствари своја уставно загарантована изборна права и самостално одреди будући развој своје земље.

"Разумије се, ако кијевски режим коначно одлучи да направи овај демократски корак", додао је замјеник руског министра спољних послова.

Раније је руски предсједник Владимир Путин истакао да је Москва спремна да размотри обустављање ваздушних удара дубоко у Украјини на дан избора и напоменуо да 5-10 милиона Украјинаца који живе у Русији треба да имају право гласа.

Русија заоштрила став након напада на Путинову резиденцију

Москва је заиста пооштрила своју преговарачку позицију након напада Кијева на резиденцију руског предсједника Владимира Путина 29. децембра 2025. године, и тај став је саопштен преговарачима у Абу Дабију, рекао је Галузин.

"Што се тиче промјена у нашој преговарачкој позицији, могу само да потврдим да су се догодиле. Не бих желио јавно да улазим у детаље, али ћу једноставно напоменути да је наша пооштрена позиција саопштена учесницима радне групе Русија-САД-Украјина за питања безбједности одржане у Абу Дабију 4. и 5. фебруара", истакао је руски званичник.

Како је истакао, напад је одбијен, а многе земље су га осудиле.

"Наши партнери су још једном из прве руке видели терористичку природу хунте Зеленског. Сви су видјели снимак у Москви како наша војска предаје Американцима контролора лета са једне од оборених украјинских беспилотних летелица усмјерених ка резиденцији руског предсједника", додао је.

Према његовим ријечима, чак и они који спонзоришу кијевски режим донијели су одговарајуће закључке и процене.

"Наш одговор, као што знате, није дуго чекао – војни објекти у западној Украјини претрпјели су озбиљну штету", подсјетио је замјеник министра.

Шта се десило са преговорима у Истанбулу

Кијев није одговорио на руски предлог о успостављању билатералног центра за праћење и контролу прекида ватре, изјавио је Галузин.

"Кијев је оставио без одговора наше приједлоге за побољшање ефикасности преговарачког процеса стварањем билатералног центра за праћење и контролу прекида ватре и радних група за рјешавање војних, политичких и хуманитарних питања. Такође није било јасног одговора на нашу спремност да подигнемо ниво шефова делегација", рекао је он.

"Као што се сјећате, тамо су 2025. године одржане три рунде консултација: у мају, јуну и јулу. У међувремену, прошлог новембра, украјинско Министарство спољних послова јавно је објавило једнострани прекид истанбулских преговора, наводно због недостатка 'опипљивог напретка'. То дјелује, у најмању руку, чудно", закључио је замјеник министра.

Према његовим ријечима, идеја о увођењу спољне управе Украјином под покровитељством УН након завршетка Специјалне војне операције једна је од могућих опција за рјешавање сукоба.

"У марту 2025. године, руски предсједник Владимир Путин изјавио је да је, у случају Украјине, успостављање спољне администрације под покровитељством УН једна од могућих опција. Слични преседани су се догодили у оквиру мировних активности свјетске организације. Генерално, Русија је спремна да разговара са Сједињеним Државама, европским и другим земљама о могућности увођења привремене спољне администрације у Кијеву", истакао је Галузин.

Замјеник министра спољних послова сматра да ће такав корак "омогућити демократске изборе у Украјини и успостављање одрживе владе са којом се може потписати пуноправни мировни споразум и легитимни документи о будућој међудржавној сарадњи", преноси РТ Балкан.