Свијет
13.03.2026.
08:37
Које су мјере увеле свјетске државе као одговор на енергетску кризу?
Рат у Ирану изазива глобалну енергетску кризу јер је Ормушки мореуз, један од најважнијих свјетских енергетских праваца, практично затворен за танкере.

Несташица нафте и нагли раст цијена приморали су бројне државе да ограниче потрошњу енергије, ослобађају стратешке резерве и траже нове изворе снабдијевања.
- Сједињене Амерички Државе су издале нову дозволу која омогућава привремену куповину одређених руских нафтних производа, упркос ранијим притисцима да се енергенти не набављају из Русије.
- Аустралија ослобађа 762 милиона литара бензина и дизела из резерви како би ублажила несташице, посебно за пољопривреднике у руралним подручјима. Такође је привремено ублажила стандарде квалитета горива, пише ЦНН.
- Јапан планира пустити на тржиште 80 милиона барела нафте, што представља око 45 дана његових резерви.
- Јужна Кореја је први пут након готово 30 година ограничила цијене горива, па је цијена бензина ограничена на око 1,17 долара по литру.
- Индија је активирала ванредна овлаштења како би преусмјерила гориво из индустрије према домаћинствима.
- У Бангладешу власти позивају грађане да смање коришћење клима-уређаја, гасе свјетла и избјегавају непотребна путовања.
- Пакистан је увео строге мјере штедње, укључујући затварање школа и рад од куће.
- Сјеверна Кореја, која већ има крхко снабдијевање горивом, могла би се суочити с додатним проблемима ако цијене наставе расти.
Истовремено, државе које су снажно улагале у обновљиве изворе енергије, попут Шпаније, Норвешке и Кине, могле би лакше поднијети посљедице ове кризе, преноси Еуроњуз.
Придружите се
Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.






