Kakva je sudbina pravoslavlja u Siriji?

Sirija koju smo poznavali više ne postoji. Nakon 13 godina borbe, ne može da ne ostavi utisak da je za samo 11 dana sve propalo. Od 27. novembra, sirijska vojska kao da nije bila ona vojska koja se 13 godina krvavo tukla sa raznim formacijama kao i sa Islamskom državom. Neverovatno je da se ta vojska ponašala kao vojska Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu. O čemu se tu radilo, ostaje još da se vidi…

Dobitnici

Najveći dobitnik rata je Izrael. Uveliko se među analitičarima priča da su mozak čitave operacije bili Izrael i Turska. Ovakav ishod rata omogućava Izraelu da najpre završi sa Hezbolahom. Hezbolah je iranski proksi, sve vreme je ljudstvo, opremu i oružje dobijao iz Irana preko Iraka i Sirije. Te kopnene veze više nema, a da će snabdevanje ići morem ili vazduhom je malo verovatno, piše Kompasinfo.

Obezglavljen, bez glavnog oslonca u vidu Irana, Hezbolah ima male šanse protiv Izraela. Samim tim neizvesno je šta će biti sa prostorom južnog Libana. Možda osvane u Izraelu. Gaza je ionako bila prepuštena da je Izrael uništi, a tek sad nema čemu da se nada. Što se tiče Golanske visoravni, Sirija može da se pozdravi sa tom teritorijom. Na kraju, moguće je da će Izrael krenuti putem aneksije Zapadne Obale

Drugi dobitnik je Turska. Snage koje su krenule 27. novembra od Idliba i koje su sinoć stigle u Damask su mahom podržavane od Ankare. Jasno je zbog čega. Turska se nikada nije odrekla Idliba i Alepa pa i čitave severne Sirije smatrajući da je to teritorija koja je trebala Turskoj da ostane shodno Nacionalnoj zakletvi (zbirni naziv za šest odluka Osmanskog parlamenta iz 1920. kojim su predočena shvatanja Turaka o njihovim budućim granicama. Severna Sirija bi ulazila u sastav Turske). Turska vojska je od početka rata prisutna u Siriji.

Krajevi koji su bili pod kontrolom dojučerašnje opozicije, a odakle se krenulo u nastupanje 27. novembra, već su obeleženi značajnim turskim prisustvom. Turski kapital cirkuliše tim krajevima, turska lira se koristi kao platežno sredstvo, turski jezik se uči kao drugi jezik u školama, udžbenici istorije su promenjeni pa učenici sada uče o vremenu turske vladavine (a ne okupacije kao ranije), toponimi već imaju turske nazive pored arapskih.

Koliko je Turska upetljana u ovu priču govori i to da je na društvenim mrežama objavljeno kako je danas umrla slobodna Sirija, a da se rodio turski vilajet. Pored Izraela i Turske od ovakvog ishoda rata velike koristi ima i Amerika, koja na kraju nije potisnuta sa Bliskog Istoka. Uspela je da se održi preko Izraela.

Gubitnici

Najveći gubitnik je Iran. Sve ono što je Iran gradio prethodnih par decenija, uticaj koji su uspeli da prošire do obala Sredozemlja, srušilo se kao kula od karata za svega 11 dana. Gledajući iz perspektive nadmetanja Izraela i Irana, a što se reflektovalo i na tlu Sirije, ispostavilo se da je Izrael (naravno uz američku podršku) agresivniji, drskiji i da ima veću želju da sprovede svoje ciljeve u odnosu na Iran. Rusija se takođe može smatrati gubitnikom. Režim koji je podržavala svih ovih godina se urušio, a njeno vojno prisustvo je dovedeno u pitanje.

Pitanje je šta će biti sa Latakijom (sirijskim primorjem) gde su stacionarne dve ruske pomorske baze. Stanovništvo tog prostora je sastavljeno od alavita i hrišćana. Da li će Latakija krenuti putem državne samostalnosti ili će dobiti neki poseban status u okviru Sirije, ostaje da se vidi… Sama Sirija je na pragu ulaska u pretcivilizacijsko stanje. Nestanak dojučerašnje vlasti i institucionalnog okvira, otvorio je put za nadmetanje raznih frakcija što na kraju vodi tome da se više neće znati ko sa kim ratuje.

Sudbina pravoslavaca

Taj scenario je još realniji imajući u vidu da su iz zatvora oslobođeni okoreli islamisti, pripadnici Islamske države. Glavninu snaga su inače činili radikalni islamisti. Zatim, tu su Kurdi za koje se još ne zna kojim će putem krenuti. Da li će krenuti u proglašenje neke autonomije ili pak u proglašenje države, ostaje da se vidi. Sigurno je to da će Turska svom silinom krenuti na njih, a proturske snage su se već sukobile sa Kurdima.
Najteže će biti alavitima i pravoslavnima. Njima preti pokolj. Već se priča o progonu pravoslavnih u Alepu i o mučeništvu mitropolita iz Alepa. Pravoslavni i alaviti iz ostalih delova Sirije nastoje da se dokopaju Latakije. Neki su već i uspeli… Na kraju, treba očekivati novi migrantski talas ka Evropi. Već se procenjuje da će bar milion i po ljudi krenuti put Evrope. Budući da će sigurno krenuti preko nas, moramo biti spremni za to. Naše je samo da ih propustimo ka zapadu…