PRITISAK

Jeste li pod pritiskom? Ko odgovori da nije, neka odmah prestane da čita.

Pritisak je sila. I to kakva, poštovana publiko. Dani iza nas, a da ne pričam o danima koji tek dolaze, dani su visokog pritiska. Pritisak je opasan, posebno ako je visok, mada i onaj niski može da smeta – iako medicinska struka kaže da niskotlakaši žive dugo. Mada im dosta toga prođe neopaženo. Zbog tog niskog pritiska.

Ali ja ću danas o visokom pritisku. Na sve strane šišti. Samo što ne eksplodira ovaj ekspres lonac u kojem svjetske sile, potpomognute i odpomognute domaćim političarima, kuhaju čorbu koja prijeti da se, onako vrela, kad usljed tog visokog pritiska i nestručnog rukovanja ekspres loncem, razleti i dobro ofuri sve koji su se oko lonca skupili da kusaju ono što su u lonac strpali.

Ima u tom ekspres loncu pod pritiskom svega. Političara – svjetskih i domaćih, direktora, ministara, medija – režimskih i onih koji tvrde da to nisu, bar ne od ovog ovdašnjeg režima. Šišti li šišti. Lonac pod pritiskom samo što ne eksplodira, a vatra sve jača i jača. Oko šporeta gužva – jedni smanjuju temperaturu, oni drugi dižu. Kako pritisak raste – raste i nervoza oko šporeta. Mora puknuti, kažu poznavaoci prilika. Ovo ovako ne može još dugo – primjećuju politički znalci, uz preporuke da se doda još pokoji začin.

Pa, ko je sad u loncu, a ko je za šporetom, pitate?

Krenimo redom. Političari – ovi što su pod pritiskom vanustavnih sudova, vansustavnih tužilaštava, prijatelja i neprijatelja. Tu su i ovi što sve znaju bolje, ali nikako narod da to prepozna, pa se krčkaju godinama tvrdeći da je baš zbog njihovog prisustva u loncu sve ukusnije i da ta čorba bez njih ne može. Ali kako ih ko proba – tako ih sažvaće i pljune. Jednostavno su bezukusni. A ti začini stranih podneblja kojima ih posipaju – ovde ne prolaze.

U tom loncu pod pritiskom su, rekoh vam, i mediji. Oni što tvrde da na njih niko ne vrši pritisak i oni što su pod stalnim pritiskom da tvrde i pišu kako su prepoznali ove što moraju da pišu pod pritiskom.
A svi zajedno u tom loncu – neki prekuvani, a oni drugi žilavi koliko god da se kuhaju. A pritisak u loncu raste. Jedni bi iz lonca da iskoče prije nego dođe do eksplozije, ali ne može. Poklopac je dobro zatvoren. I šišti. Pa ima da se kuvaju svi zajedno dok neko stručan poklopac ne otvori – ili dok, kad više pritisak ne bude bilo moguće kontrolisati, poklopac odleti – a sav sadržaj iz lonca za njim. Ko zna gdje. Od Azije do Amerike.

A moglo je i bez toga. Da se krčka polako, i na tihoj vatri. Da bude svima ukusno.

Ali kažem vam, pritisak je gadna stvar. Ne znaš kad će skočiti. Ne zna se kad će ta ruka što okreće kolo smanjiti, a kad povećati vatru.

Ne zna se koji će recept da primijeni. Ne kuha se isto, i pod istim pritiskom, boršč, bistra supa, bosanski lonac i američka supa od kukuruza.

Ne idu ni isti začini. Od luka, recimo, pritisak pada. Od celera i mrkve, ako niste znali – raste. Ali u loncu malo ko zna išta umjereno. Zato i ključa, šišti i zviždi.

A svi se prave da sve znaju. A zaboravili su koliko su puta opržili jezike raznim čorbama koje su u tom loncu kuhali.

Ne razumije se baš svaki političar u politiku, ni novinar u medije. Ni svaki kuhar ne zna da kuha. Tako je kod nas oko ovog lonca – svi se u sve miješaju. A pogrešna mirođija upropasti sve.

A neki bi da su svakoj čorbi mirođija. Pa se čude kad im prisjedne jer lonac nekontrolisano počne da pišti. I eksplodira. A sve zbog pritiska.

Pazite na pritisak. Ovaj atmosferski, ovaj u loncu, a i ovaj u krvnim žilama. Baš mogu da naprave probleme ako nisu pod kontrolom. Izvinite, sada moram da završim. Idem da izmjerim pritisak.