OTROVNI VAZDUH

Istina je da najveći grad Republike Srpske prednjači na svјetskim listama zagađenosti i da nije preporučljivo izlaziti napolje – ali disati se mora. Čak i kad udišemo otrov. Čak i kad nam u pluća ulazi neočišćeni crni sneg i miris gomila smeća koje svaka ulica pretvara u mini-deponije. Oni koji sebi ne mogu priuštiti zrak čistih, snježnih planina, moraju ovdje disati – jer izbora nemaju.

Ali, nije nas samo vazduh trovao proteklih godina. Trovala nas je politika, trovala nas je Amerika, trovala nas je kriza, skupoća, opozicija, vlast, analitičari, mediji, pa čak i novinari i oni što bi to željeli biti. Svako je pustio svoje otrovne čestice u vazduh, a narod? Kašlje i diše na škrge.

Od silnog smrada zadržavali smo dah, čekali da prođe, pa nastavljali da dišemo i kašljemo. I dok neki jedva hvataju zrak, iznad otrovnog oblaka ima i onih koji bez teškoća udišu čist kiseonik. Znamo koji su to. Oni što s maskama prolaze kroz oblake i još nas, dok se gušimo, lupaju po leđima da se "ne ugušimo".

Vještačka neinteligencija

A zagrcnuli smo se. U grlu nam stoji, prijeti da nas uguši. Optimistične prognoze kažu da će 20. januar donijeti promjenu – snažan vjetar koji će oduvati oblake otrova. Kažu, tada će biti lakše disati. Ali, hoće li?

Trovanje koje traje godinama ostavilo je tragove. Neki se i ne raduju tom svježem vazduhu, jer znaju disati samo u zatrovanom. Za to su primili specijalne "vakcine" – one koje šire pluća, ali savijaju kičmu. S njima gore, iznad oblaka, sipaju otrov jedni na druge, kašlju i pljuju po kome stignu. A kada više ne budu nikome trebali, oni koji su im davali kiseonik zavrnuće ventil. Vidjećemo opet političke smrti – gledali smo već, nebrojeno puta.

Smrad je svuda. Na svim stranama. Udisali ste ga, znam. I ja sam ga udisala.

Republika Srpska kašljala je i gušila se pod raznim pritiscima, ali nije padala na koljena. Ni pred domaćim, ni pred stranim trovačima. Ostajala je na nogama, hvatajući vazduh.

Zna ona da je zagađena, zna ko je truje – i oni što se njome busaju. Ali zna i da može da diše punim plućima. Samo što moramo svi zajedno da dunemo najjače, da oduvamo otrov. Da svi dišemo. Ne samo "odabrani" – bilo naši, bilo njihovi.

Udahnite duboko. Sada jako duvajte. Dobro slušajte – ko će se zakašljati?

Čujete li? Tako sam i mislila. Već se lakše diše.