ČEKA

Bivši premijer je lovac, a i ovaj novi, koji je tek predložen za mandatara, dolazi iz reda lovaca.

Ne baš tako davno, i ovaj što odlazi i ovaj što dolazi su mi na pitanje kada se više ne govori istina: pred izbore ili poslije lova, kao iz topa odgovorili - pred izbore. I nisu slagali. Obojica vrlo dobro znaju kada se pričaju lovačke i pred kim, a kada one ozbiljne priče. Obojica vrlo dobro znaju i šta je " čeka" . A, zna to dobro i onaj koji je mandatara predložio. Za sve one koji ne znaju, a vjerujem da ih je malo, "čeka" vam služi za osmatranje divljači i lov, i to obično visoku divljač i divlje svinje. To vam je osmatračnica podignuta na stubove. Može biti i improvizovana, ako situacija tako nalaže.

Znam, sad ćete mi reći znamo mi i za još neke „čeke“ i to onu sovjetsku tajnu službu, ali mi nećemo o njoj. Bar ne danas. Mi ćemo o ovoj našoj, običnoj lovačko-političkoj čeki.

Na čeki smo mjesecima. Osmatramo i čekamo šta će se desiti. Šta nakon presude, šta nakon žalbe, šta ako plati, šta ako ne plati zatvor, šta će apelaciono, šta će sudija, šta će advokati... Stalno neka čeka. Stalno na osmatračnici. Na čeki su i stranci. Visoko sofisticiranim dvogledima, specijalizovanim za stanje u Republici Srpskoj, sa čeke izviđaju i nišane sve ono što su planirali za odstrel.

Ne zanimaju ih štetočine. Samo trofeji. Da ih upišu u tefter kad na izmaku diplomatske karijere nekom budu polagali račune da opravdaju svoje.

Rekoh vam, mandatar Savo Minić je lovac. Staložen je, voli tišinu, maskirne boje i čeke.

On vam nije od onih što viču, nego od onih što čekaju. Čekaju trenutak. Uglavnom puca samo kad zna da će pogoditi. Jer, kao što znate, ne puca lovac da bi uplašio.

Još otkako je svima na čeki bilo jasno da će ovaj lovac biti predložen za mandatara, nije baš pričao mnogo. Čekao je. Da bude zvanično. Nije najavljivao, nije obećavao, ni žurio. Strpljivo je, sa pristojne visine na „čeki“, danima posmatrao kako se oko njega otimaju i jagme za fotelje, prebrojavaju koalicione zasluge i pikiraju fotelje. Svi su na čeki. Male partije i mali partneri, velike partije i veliki partneri. Svi smišljaju lovačke taktike, nude se i preporučuju.

Ne razumiju oni da se u lovu ne trči za plijenom. Čekaš staloženo i polako da ti plijen priđe. Lovac najbolje zna. Najbolji plijen je onaj koji misli da je siguran. Opozicija, obezglavljena i kamuflirana, luta šumom, izgubljena u nadi da ih ipak na kraju neće pojesti velike zvijeri i da će ih oni sa „čeke za strance“ opaziti i poštediti hajke.

I oni su na čeki. Vječno.

Čekaju mig stranaca, izbore na kojima, po svemu sudeći, kad god da se i pod čijom palicom održe, nemaju baš neke šanse.

I narod je na čeki.

Dok sistem postavlja čeke, narod takođe čeka. Jedni prate tragove, drugi ih zatrpavaju. A, mandatar lovac sjedi i posmatra kako se oko njega roje, njuškaju i nadaju da će baš njih uočiti. Svi oni iz ove naše čudne šume. Mali partneri, veliki saveznici, bivši savjetnici, budući ministri - svi šuškaju i šunjaju se.

A, mandatar i dalje ćuti. On ne mora ništa. Jer ko ima pušku, ne mora da priča.

A i politika i lov su sport za strpljive. Pobjeđuje onaj što ćuti dok nišani. I onaj što strpljivo čeka. I kad svi okolo pogube živce, on će sa čeke lagano pred kamere. Sa onim svojim osmijehom i listom ministara. Jer tako to rade lovci.

Ne objašnjavaju. Samo povuku obarač. Zna se gdje idu štetočine. Zna se i gdje idu trofeji – u trofejnu salu.Mada se nekad i to pobrka.

Ostanite zato i dalje na čeki. Ovde nema lovostaja. Sezona lova nikad ne prestaje. Tajni recept za lovački gulaš i tajni začin zna samo Šef kuhinje.

E, to ćemo svi kusati.

Prijatno.