Ministarstvo pravde Srbije: Helezova izjava još jedna u nizu skandaloznih optužbi protiv Srbije i Srpske

Ministarstvo pravde Srbije ocijenilo je da je izjava ministra odbrane u Savjetu ministara Zukana Heleza, povodom odbijanja Interpola da izda crvenu potjernicu za zvaničnicima Republike Srpske, još jedna u nizu skandaloznih optužbi protiv Srbije i Srpske, te da on kao bivši pripadnik takozvane Armije BiH mora razumjeti da je došlo vrijeme da se drži Dejtonskog sporazuma.

Izjava Heleza, bivšeg pripadnika /takozvane/ Armije BiH, predstavlja jednu u nizu izjava koje unose dodatne podele u već dovoljno osetljiv sistem BiH i nesumnjivo doprinose da se situacija u BiH kvalifikuje kao pretnja miru i bezbjednosti - navedeno je u saopštenju iz Ministarstva pravde Srbije.

Iz Ministarstva prvavde Srbije naglašavaju da Helezove maliciozne tvrdnje idu uporedo sa nespornom činjenicom da su ostali nekažnjeni mnogi, veoma teški zločini koje je nad srpskim civilima izvršila takozvana Armije BiH čiji je bio pripadnik.

- Bivši pripadnik /takozvane/ Armije BiH otvoreno vodi hajku protiv zvaničnika Srbije i Republike Srpske i zloupotrebljava ovlašćenja koja ima kao ministar odbrane u Savetu ministara - navedeno je u saopštenju.

Iz Ministarstva pravde poručuju da uloga ministra u Savjetu ministara nije da zastupa samo jedu političku struju, već da govori u ime cijele BiH, poštujući stanovišta i Republike Srpske i Federacije BiH.

- Obaveza je ministra odbrane da i prilikom istupa u javnosti i zastupanja BiH u međunarodnim odnosima vezanim za pitanje odbrane, mora voditi računa o interesima Republike Srpske, a ne svoje aktivnosti usmeravati protiv Srpske. Rat je okončan Dejtonskim sporazumom 1995. godine i, iako je bivši pripadnik /takozvane/ Armije BiH koja je ratovala protiv Republike Srpske, mora razumeti da je konačno došlo vreme da se drži Dejtonskog sporazuma, a ne da drugim sredstvima nastavlja rat protiv Srbije i rukovodstva Republike Srpske - navodi se u saopštenju.

Iz Ministarstva naglašavaju da je Srbija posvećena miru i poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je utvrđen način održavanja mira u BiH, a da politička instrumentalizacija krivičnog gonjenja, u uslovima gotovo potpune nekažnjivosti za zločine izvršene nad srpskim stanovništvom, samo doprinosi destabilizaciji ionako osjetljivog političkog i bezbjednosnog stanja u BiH.

U saopštenju se ukazuje na to da je Helez iznio niz neosnovanih optužbi - od toga da Srbija, navodno, pruža zaštitu licima optuženim za ratne zločine u BiH, kao i da zloupotrebljava institut dvojnog državljanstva i specijalne, paralelene veze u zaštiti "kriminalaca i ratnih zločinaca".

- Helezova izjava je, očigledno, provocirana odlukom Interpola da odbije da izda crvene poternice za /predsjednikom Republike Srpske Moloradom/ Dodikom i /predsjednikom Narodne skupštine/ Stevandićem. Poternice nisu prihvaćene, ne zbog njihovog državljanstva, već zbog toga što nisu ispunjavale elementarne uslove, zato što su očigledno politički motivisane i predstavljaju zloupotrebu krivičnog gonjenja pribegavanjem školskim primerima političkih optužbi obavijenih u krivičnopravne oblande - poručili su iz Ministarstva pravde Srbije.

Iz Ministarstva napominju da sama činjenica da Interpol nije prihvatio zahtjev BiH za raspisivanje potjernica jasno govori o prirodi optužbi iz Sarajeva na račun predsjednika Republike Srpske i predsjednika Narodne skupštine Srpske donesenih u nastojanju da se eliminišu iz političkog života Republike Srpske i BiH.

- Neosnovane optužbe na račun Srbije u vezi sa navodnom zaštitom od krivičnog gonjenja osoba koje imaju dvojno državljanstvo /državljanstvo BiH i Srbije/ nisu nove i Srbija je na njih detaljno odgovorila, između ostalog, na sednici Saveta bezbednosti UN od 10. decembra prošle godine - ukazuju iz Ministarstva pravde.

U saopštenju se navodi da državljanstvo Srbije može da stekne svako ko ispunjava zakonske uslove, bez obzira na njegov status osumnjičenog, optuženog ili osuđenog pred bilo kojim sudom, te da se sticanjem državljanstva u Srbiji ne stiče imunitet od krivičnog gonjenja, kao i da nadležno javno tužilaštvo ima dužnost da u pogledu osoba za koje postoji osnovana sumnja da su izvršile neko krivično djelo, a posebno ratni zločin, preduzme krivično gonjenje, a optuženi puno pravo na pravično suđenje.

- U Srbiji se ne može izbeći krivično gonjenje, ali se takođe ne mogu podizati optužnice bez postojanja dovoljno dokaza na osnovu kojih se stvara osnovana sumnja da je dato lice izvršilo ratni zločin ili drugo krivično delo. Srbija ne skriva ni Dodika, ni Stevandića koji su izabrani od naroda da obavljaju svoje funkcije na Ustavom BiH, Ustavom Republike Srpske i zakonima propisan način - ističu iz Ministarstva.

Navode i da Srbija ima obavezu i u potpunosti poštuje Dejtonski sporazum čija je strana ugovornica, te u skladu sa članom četiri Dejtonskog sporazuma ima pravo i dužnost da brine o poštovanju međunarodno preuzetih obaveza, uključujući i obavezu da ohrabruje funkcionisanje institucija BiH i entiteta u skladu sa Ustavom BiH.

- Politička instrumentalizacija krivičnog gonjenja, u uslovima gotovo potpune nekažnjivosti za zločine izvršene nad srpskim stanovništvom, samo doprinosi destabilizaciji ionako osetljivog političkog i bezbednosnog stanja u BiH - zaključuje se u saopštenju Ministarstva pravde Srbije.

Helez je zatražio podršku Savjeta za sprovođenje mira da se BiH obračuna sa državljanima Srbije koji, kako kaže, podrivaju Ustav BiH.