Астрономске цијене некретнина у Србији – најскупљи квадрат био 10.000 евра, а гаражно мјесто плаћено скоро као стан

У Београду на води највећа је и трансакција – стан је продат за 1,8 милиона евра.

Ервин Пашановић каже да је тржиште некретнина у Србији есенцијално слободно тржиште које се формира на основу понуде и потражње.

“Посљедњих 12 година имамо континуирани раст цијена и имамо велику ликвидност, што значи да се већина станова који се направе продају. Узевши та два фактора у обзир, можемо да кажемо да је стање на тржишту такво да људи купују овакве станове и да тржиште може да апсорбује све што се понуди и да се цијена формира на основу тражње”, поручује Пашановић.

Истиче да тренутно цијене дјелују астрономски, јер је најскупљи квадрат био скоро 10.000 евра.

“То је до прије пар година било потпуно незамисливо. Имамо 70.000 евра за гаражно мјесто. Исто тако тренд се прати у сваком дијелу тржишта некретнина”, наводи Пашановић.

Указује да постоји неколико разлога зашто су цијене некретнина толико високе.

“Прво, зато што немамо тржиште капитала, немамо берзу која је функционална и не можемо да пласирамо новац нигдје другдје, можемо да га пласирамо у некретнине. Сав вишак капитала прелази у некретнине. Поред тога, имамо пад наталитета, самим тим мање дјеце насљеђује више родитеља, имају већи капитал, продају неколико станова, пољопривредно земљиште, куће. Такође, имамо највећи раст кредитних купаца, сада смо на 36 одсто, што у посљедњих 45 година није било тако”, објашњава Пашановић.

Наводи да дио тога долази из кредита за младе, као и да је била велика потражња за тим повољним кредитима.

“Фактички то значи да народ мисли да су некретнине врло стабилне, врло сигурне, да је раст и кроз капитализацију велики и да је принос опет задовољавајући кроз издавање”, додаје Пашановић.

Истиче да је то најсигурнији вид улагања који доноси и највећи поврат на инвестицију.

Напомиње да је ријеч 98 одсто о нашим грађанима, као и да је јако мало странаца и као инвеститора и као купаца.

“На томе би требало радити, требало би да привучемо више страног капитала и страних грађана. Постоје неке иницијативе, једна од таквих иницијатива је тзв. златна виза гдје би странци уз куповину одређене некретнине или инвестиције од неког износа, у Црној Гори мислим да је то 250.000 евра, добијали практично боравиште у нашој земљи и могли да доведу чланове своје породице и да развијају свој бизнис”, објашњава Пашановић.

На питање да ли то продубљује раслојавање, односно неразумевање између богатих и сиромашних, Пашановић каже да су "наше некретнине чудан показатељ".

“Прво, 90 одсто пунољетног становништва у Србији има удио у некој некретнини. Када се то преведе у новац, ми смо сви овдје јако богати. Шта то значи? Значи, када бисмо ми продали нашу имовину, ми бисмо сви имали по више стотина хиљада евра у капиталу. Ми спадамо сигурно међу прве три европске нације које посједују некретнине, то су још Чеси и Албанци. Запад не живи тако већ дуго, већина становника на Западу до краја живота живи као подстанар и нема никакве проблеме са тим”, закључује Пашановић.