Уздржати се од паљења ватре на отвореном

Пожари су све чешћи и опаснији и потребна је појачана приправност свих субјеката у систему заштите и спасавања, а грађани треба да се уздрже од паљења ватре на отвореном простору, поручио је виши стручни сарадник за узгој и заштиту шума у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Славко Ступар.

"Иако климатске промјене додатно повећавају ризик – дуготрани сушни период, висока температура ваздуха и екстремни временски услови – надлежни истичу да је људски фактор и даље најчешћи узрок избијања пожара", рекао је Ступар Срни.

Он је навео да су непрописно паљење корова и жетвених остатака, спаљивање отпада, непажња приликом боравка у природи, али и намјерно изазивање пожара, узроци великог броја случајева.

Ступар је рекао да посебан проблем представља запуштено пољопривредно земљиште у руралним предјелима, гдје се акумулира велика количина лако запаљивог и горивог материјала.

"У условима повишених температура и јачег вјетра, довољна је једна искра да се пожар прошири на велике површине", упозорио је Ступар.

Он је позвао грађане да се уздрже од паљења ватре на отвореном простору, непрописног спаљивања биљних остатака и осталих активности које могу изазвати пожар, те да сваки уочени пожар одмах пријаве надлежним службама.

"Један непажљив тренутак може изазвати катастрофу, али једна одговорна одлука може је спријечити", нагласио је Ступар.

Он је навео да је обавеза предузећа "Шуме Републике Српске" да у периоду трајања пожарне сезоне додатно ојача оперативне капацитете и то унапређењем система осматрања и благовременим дојавама, повећањем приправности људства и механизације, те интензивирањем сарадње са ватрогасно-спасилачким службама и осталим надлежним органима јединица локалних самоуправа.

"Систем заштите од пожара у Републици Српској ослања се на сарадњу цивилне заштите, ватрогасних друштава, шумарских предузећа, полиције и Хеликоптерског сервиса, али без одговорног понашања грађана ниједан систем не може бити у потпуности ефикасан", констатовао је Ступар.

Ресорно министарство је покренуло кампању подизања јавне свијести о опасностима од пожара на отвореном простору, чији је циљ да се грађани подсјете да је превенција најјаче и најефикасније оружје у борби против све учесталијих и разорнијих пожара и да се подстакне одговорно понашање и благовремено реаговање с циљем заштите људи, имовине и природних ресурса.

"Препоруке су да јединице локалне самоуправе посредством медија континуирано упућују апеле грађанима на одговорно понашање, да се не пали ватра на отвореном простору, нарочито током сушних и вјетровитих дана, да се одржава заштитни појас око стамбених и помоћних објеката, да се не спаљује коров, жетвени остаци и отпад без претходне најаве и одобрења надлежних служби", навео је Ступар.

Он је додао да је препорука и да се не бацају неугашени опушци цигарета и стаклена амбалажа у природу, да се приликом боравка у шуми или на излетиштима користити само уређена ложишта, ако су дозвољена, и да се ватра у потпуности угаси прије одласка, те да се у случају уочавања пожара одмах обавијесте ватрогасци или полиција, као и надлежна служба цивилне заштите.

Кампању Министасртво реализује у оквиру програма Управљање пожарима отвореног простора на подручју западног Балкана који се проводи уз финансијску подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу.

Ступар је истакао да званични подаци указују да посљедице по људе, имовину и природне ресурсе, изазване пожарима отвореног простора на територији Републике Српске у протекле двије деценије нису нимало занемариве.

Од 2000. до 2022. године опожарено је 244.923 хектара, од чега је 139.722 хектара површина шума и шумског земљишта.

Просјечно, сваке године пожари захвате око 6.000 хектара, а биљежи се око 156 пожарних инцидената годишње.

"Најугроженији дио Српске је источна Херцеговина – Требиње, Билећа, ЉУбиње, Берковићи, Гацко, Невесиње и Источни Мостар – гдје је регистровано чак 81 одсто укупне опожарене површине", рекао је Ступар.

Он је додао да економска штета у периоду од 2000. до 2022. године премашује 32,8 милиона КМ директних губитака, уз додатних готово 1,9 милиона КМ трошкова гашења.

"Међутим, посљедице су много комплексније – деградација шума, губитак биодиверзитета, појачана ерозија, уланчавања шумске штете усљед физиолошког слабљења састојина, нарушавање крајолика, угрожавање туристичких потенцијала и загађење ваздуха које директно утиче на здравље становништва", закључио је Ступар.