Два дана се ради, два одмара: Плата 1.750 КМ, али нема радника

Ни једна од највећих говедарских фарми у Босни и Херцеговини, Арифагић Инвестмент из Козарца, не проналази лако раднике.

Власник, Јусуф Арифагић, настоји одржати производњу, упркос нестабилном амбијенту у којем се налази домаћа пољопривреда.

Шок за Црвену звезду: Немања Радоњић завршио

“Запослио бих одмах три радника. Имам радна мјеста у измузишту и у штали”, каже Арифагић, додавши да је све теже пронаћи људе који желе радити и који могу савладати основна знања потребна на модерној фарми, гдје су послови далеко од тешког физичког рада, пише "Агроклуб".

Два дана радна, два слободна

Организација посла, додаје, више је него коректна. Радници у измузишту раде два дана, па имају два слободна.

Долазе ујутро у 6 сати, завршавају до 13.30, поново долазе у 18 и завршавају око 21:30. Мјесечно ријетко ко премаши 120 – 130 радних сати, а просјечна плата не пада испод 1.500 КМ, уз топли оброк од око 250 КМ. Ипак, квалитетне радне снаге нема.

Радник на измузишту, како појашњава, требао би имати одређено знање о здрављу краве, маститису, изгледу вимена, хигијени. Овај други, би обављао класичне послове на одржавању штале.

“Иако ТМР нахрани, радник треба нагрнути храну пред краве, бринути о исхрани телади, пошто је велика количина тељења, у децембру и почетком јануара очекујем преко 50 тељења, свако теле треба збринути, држати га у посебном простору минимум 15 дана. Милк такси је унутра, значи све аутоматизовано”, прича.

Полицајац Далибор Цвијановић оптужен за премлаћивање човјека

На фарми у Козарцу је око 700 грла и тренутно је запослено 14 радника, још три раде у Петровцу гдје се бавио товом. Некада је запошљавао 29 људи, но, због неконкурентности у тову бикова, био је принуђен смањити број грла, па самим тим и број упослених.

“Ја се могу врло брзо вратити на 1.000 – 1300 грла. Коначни капацитет фарме у Козарцу до 5.000 грла, јер већ имам пројектовано нових 6 штала, свака је капацитет 700 грла, све што је потребно за изградњу тих објеката је то ријешено”, каже саговорник који је више од 5 хектара земљишта претворио у грађевинско и добио све употребне дозволе.

Редовно врши ревизију еколошке дозволе која укључује шест европских стандарда, а има и европски извозни број.

“Сваких пет година водим нову еколошку дозволу, имам испуњене све услове, са жељом да направимо модерну комерцијалну фарму, оно што је заступљено у Европи на чему почива пољопривредна производња ЕУ и свијета", прича он.

Заштитити и мале

Додаје како је врло битно спровести Стратегију руралног развоја и заштитити мале произвођаче на селу који ће чувати традицију, али и да велика комерцијална предузећа морају на неки начин постати традиција која ће се преносити с кољена на кољено, уколико планирамо и имати пољопривредну производњу.

Он данас најчешће успије запослити људе између 55 и 60 година, “оне из Титовог система” који, како каже, имају радне навике и знања.

Руска имовина трајно блокирана - Брисел открио одговарајућу клаузулу

“Они обично имају још пар година до пензије и такви људи су најзахвалнији, знају шта значи рад у систему”, каже власник једне од највећих фарми у БиХ.

Сматра да многи имају криву перцепцију о пословима у пољопривреди.

“Само спомињање штале, краве и осталог ваљда је данас срамота, срамота је радити на једној фарми, у пољопривреди. Не знам да ли нас сматрају људима другог реда, да нисмо једнако вриједни као и остали. Углавном, врло је тешко наћи квалитетног радника", прича овај фармер.

Образовни систем не прати тржиште

Истиче како ни школски програм није прилагођен потребама пољопривредне производње, односно модерним системима и методама производње. Све је мање и оних који се уче овом послу на малим сеоским домаћинствима.

“Образовни систем Босне и Херцеговине, нема одређене линије или смјерове, који ће учити дјецу да управљају савременом механизацијом, орању модерним трактором, који се програмира или има компјутерско управљање. Такође, имамо модерна измузишта и друге ствари у шталама, а немамо никакве смјерове за то – на примјер, три године средња пољопривредна школа гдје би дјеца учила одређени дио сточарства, попут управљања опремом”, каже овај фармер, додавши да пољопривредни техничари излазе из школа са сиромашним знањем.

Шефови чак пет институција и јавних компанија у ФБиХ под забранама

Дакле, промјене су неопходне. У овој земљи, како каже, морају почети владати закони који ће стварати правну државу и друштво једнаких шанси, задржати младе, образоване, еминентне људе и привући младост из 52 земље свијета, “гдје имамо дјецу која су образована на престижним свјетским универзитетима, али и капитал старије генерације, бх. дијаспоре који се мјери на у милијардама марака”.

“Никада у историји БиХ, босанскохерцеговачки људи или младост није била интелектуално јача и образована као данас. Кад би то употријебили, и креирали нове производе, укључили науку као визу за будућност, увели правду у државу и престали је красти, гарантујем да бисмо у року четири године запослили 100 хиљада младих стручњака”, истиче Арифагић.

Ретроградни политички систем

Нажалост, како наводи, због ретроградне политике у задњих 25 година, БиХ је постала посљедња станица, гдје људи чекају мезаре и гробља.

“Ја знам шта значи лутати свијетом и бити без домовине. Аутоматски си осуђен на нестанак, само је питање времена. Смије ли Босна и Херцеговина то допустити себи?”, пита овај пољопривредник, истакавши како БиХ спада у једну трећину земаља на планети гдје су најоптималнији услови за опстанак људског рода, посматрајући могућности производње.

Шта би само, како каже, друге државе дале за наших 5 милиона хектара земљишта. Истиче и како многи не знају да је Норвешка радила студију о Босни и Херцеговини која каже да је ово једна од посљедњих оаза гдје се може производити органска или здрава храна.

Тијело труднице пронађено у ријеци Бистрици

“Готово 80% нашег земљишта је припремљено за органску производњу зато што од рата до данас нисмо користили вјештачка гнојива. Имамо 256 ријека најбогатија смо земља у Европи са хидропотенцијалом питке воде. Свих 256 ријека има перфектну воду на свом извору. Ми је до ушћа загадимо да у њој не можеш ноге опрати".

Каже како ће маћехински однос према држави и пољопривреди уништити оно што нам је Богом дато те како му се чини да се иде према томе да посљедња велика пљачка државе буде продаја пољопривредног земљишта странцима, у бесцјење.

“Има ли ова држава икакве робне резерве? Не дај Боже да се деси било каква хаварија. Ако нам зауставе увоз жита у року од 15 дана, ми смо гладни. А на другој страни, 5 милиона хектара земљишта и четири годишња доба. Можемо имати два милиона грла, производити милијарде литара млијека, слиједити нашу традицију, имамо осам сирева свјетске класе”, наводи саговорник "Агроклуба".