Њемачка спрема велики заокрет: Мијењају правило старо више од 100 година

План ширег отварања продавница суочава се са уставном заштитом недјеље као дана одмора, али и противљењем синдиката.

Доставу за украјинску војску гута пламен

Уставна заштита недјеље датира из 1919. године, док је законом из 1956. недјеља дефинисана као дан одмора и "духовног уздизања". Тај статус и данас представља главну препреку свакој озбиљнијој реформи, јер би његова промјена вјероватно захтијевала измјене уставног оквира, а не само закона.

Расправу је покренуо нацрт њемачког Министарства рада од 1. јула 2026. године, према којем би пекаре и посластичарнице од 1. јануара 2027. недјељом могле да раде до осам сати, а библиотеке до шест.

Трговинско удружење Њемачке (ХДЕ) сматра да је тај корак недовољан. Његов генерални директор Стефан Гент рекао је за "Билд" да се залажу за отварање продавница како би градски центри остали "атрактивни и живи", уз циљ да се на националном нивоу омогући рад продавница десет до 12 недјеља годишње.

Нилс Буш-Петерсен, директор Трговинског удружења Берлин-Бранденбург, отишао је корак даље и поручио да је вријеме да се одлука о раду недјељом препусти "трговцима и купцима". Како је примијетио, свако ко у Њемачкој недјељом прода кошуљу технички крши закон, што је, према његовим ријечима, "потпуна глупост" у ери интернета.

Корист или не?

Економисти су подијељени када је ријеч о користима такве промјене. Каи Худец из Института за истраживање трговине (ИФХ) истиче да је недеља већ најпрометнији дан у недјељи за већину интернет продавница, што указује на то да би физичке продавнице могле да искористе сличан потенцијал.

Ријера званично промовисан на Маракани

Институт ИФО закључио је у својој анализи да не постоји чврсто економско оправдање за ограничавање радног времена и да би либерализација позитивно утицала на привреду. Институт предлаже потпуно укидање ограничења радним данима и препуштање одлуке о раду недјељом локалним властима.

Међутим, професор Михаел Оберфихтнер, који се бави истраживањем тржишта рада, упозорава да би продавнице у руралним подручјима могле да имају проблема да пронађу довољно запослених за недјељне смјене, док би отварање продавница додатног дана власницима донијело и веће трошкове енергије и рада.

Према процјенама из трговинског сектора, класична малопродаја годишње губи око 2,5 милијарди евра промета у корист интернет платформи, а процјењује се да је због тога у сектору већ изгубљено око 40.000 радних мјеста.

Синдикат Верди категорички одбија либерализацију. Силке Цимер, чланица управе синдиката задужена за трговину, рекла је да је слободна недјеља за запослене у малопродаји једини предвидљив слободан дан у недјељи који могу да проведу са породицом и пријатељима или да га посвете волонтирању и да тако мора и да остане.

Верди је најавио да ће, уколико буде потребно, право на слободну недјељу бранити пред Савезним уставним судом.

Надлежност савезних покрајина

Спровођење шире либерализације, чак и када би постојала политичка воља, суочило би се са самим уређењем њемачке државе.

Руска војска отворила капију ка Харкову

Њемачка је федерација у којој је уређивање радног времена продавница од 2006. године искључиво у надлежности савезних покрајина. Свака од 16 покрајина има сопствени закон о радном времену продавница, са различитим ограничењима броја недјеља током којих продавнице могу да раде, уз услов да постоји "посебан повод", попут сајма или градске прославе.

То значи да савезна влада не може једнострано да пропише опште радно вријеме недјељом за цијелу земљу, чак и када би то жељела.

Она може да мијења само законски оквир и секторске изузетке, попут оних за пекаре и библиотеке, док би стварно шире отварање продавница захтијевало усклађено дјеловање влада и парламената свих 16 покрајина. Неке од њих, попут Баварске, традиционално задржавају строжа правила.

Додатну препреку представљају њемачки судови, који постојеће изузетке тумаче веома рестриктивно. Кад год локалне власти одобре рад продавница недјељом без довољно конкретног повода, судови такве одлуке редовно поништавају на основу тужби Вердија или црквених удружења. То трговцима ствара сталну правну несигурност чак и у оквиру постојећег, ограниченог система.

Продавнице без запослених

Због тога је реалнији сценарио низ паралелних промјена које би се разликовале од покрајине до покрајине, а не једна велика реформа. Поједине савезне покрајине, попут Баварске и Хесена, већ припремају измјене закона којима би омогућиле рад потпуно аутоматизованих продавница без запослених недјељом, док би савезна власт за сада остала ограничена на уске секторске измјене најављене за 2027. годину, преноси Б92.

Јемен појачао нападе на Хуте

Такав постепен и фрагментисан приступ значи да је стварна, свеобухватна либерализација рада недјељом и даље политички и правно далек циљ, чак и ако притисак трговинског лобија настави да расте.

За потрошаче би промјена, тамо гдје до ње дође, значила већу флексибилност при куповини.

За запослене у малопродаји ризик је двострук: нова радна мјеста и смјене за оне који их желе, али и губитак загарантованог заједничког нерадног дана. Постоји и опасност да рад недјељом од могућности постепено постане прећутна обавеза. Управо на то упозоравају Верди и цркве, тврдећи да право питање није да ли неко жели да купује недјељом, већ да ли запослени могу да буду заштићени од притиска да другима то омогуће.