Три деценије бола без правде: Годишњица страдања добојске младости

Благо Благојевић посјетио је данас гроб двадесетогодишње кћерке Далиборке и њеног вјереника који су сахрањени у исту гробницу на градском гробљу Шушњари јер је граната прије 32 године спријечила њихово заказано вјенчање.

Благојевић је подсјетио да је тог 30. априла 1994. године у вечерњим часовима уочи Васкрса, четворо младих убијено у Добоју, а пет је тешко рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја такозване Армије БиХ, за шта ни након 32 године нико није одговарао.

Од испаљене гранате калибра 120 милиметара на лицу мјеста су страдали Далиборка Благојевић и њен вјереник Недељко Танасић, а од посљедица рањавања у болници преминули Стојанка Јовић, протјерана из Маглаја, те Љиља Вукосавовић, која је протјерана из Грачанице.

"Тридесет и двије године умирем заједно са њима од туге али и због бола што страдалу омладину нико ни не помиње, а одговорне нико не процесуира", нагласио је Благојевић.

Он је рекао да је те кобне вечери у Добоју од једне гранате страдало највише цивила у Одбрамбено-отаџбинском рату и да је огорчен што га и након 32 године нико испред правосудних органа није позвао да да изјаву, а камоли да свједочи.

Као учеснику ратних дешавања, истиче да му године и болест све мање дају наду да ће жив дочекати да се налогодавци и одговорни за крвави пир добојске младости суоче са правдом.

Посебно је разочаран јер ни до данас, упркос његовим бројним покушајима, Недељку Танасићу, избјеглици из Бусоваче и припаднику добојске бригаде, није признат статус погинулог борца иако је сахрањен уз почасну паљбу.

"Нажалост Недељков покојни отац који је умро од туге није дочекао да се исправи неправда према његовом сину, али бојим се да је неће дочекати ни његова мајка Славојка", навео је Благојевић.

Према његовим ријечима, Славојка се вратила у федералну општину Бусовачу, одакле су протјерани и гдје живи од инвалиднине.

Благојевић је навео да је с циљем да се од заборава сачува сјећање на страдање четири млада лица своје свједочење о том догађају сачувао у видео-запису у оквиру пројекта мултимедијалног музеја који је покренуо Меморијални центар Републике Српске, а подржала Градска управа.

У Парку народних хероја у Добоју у марту 2000. године постављена је плоча за 99 невиних жртава и 399 рањених, који су страдали током неселективног гранатирања града са положаја такозване Армије БиХ.

Окружни суд у Добоју у јануару прошле године првостепеном одлуком ослободио је бившег команданта такозване Армије БиХ Џемала Јукана одговорности да је као командант 221. брдске бригаде Грачаница, 10. августа 1995. године наредио да се из противавионског митраљеза гађају колоне аутобуса које су се кретале из Добоја према Озрену.

Том приликом у аутобусу је страдао цивил, а истог дана приликом гранатирања мјеста Бољанић, један од пројектила погодио је жену која је од задобијених повреда преминула на лицу мјеста.

Окружно тужилаштво у Добоју је раније водило истрагу против осам лица чији су иницијали А. Н, Б. Х, М. Х, Ш. А, С. Џ, Х. И, А. М. и Б. М, али је поступак, према одлуци Суда БиХ из 2012. године, прослијеђен Тужилаштву БиХ.

Осумњиченима је стављено на терет да су у својству командира и чланова штаба војних формација такозване Армије БиХ планирали и учествовали у доношењу одлука о издавању наредби неселективних артиљеријских напада на градско језгро и цивилне циљеве у Добоју и његовој околини, усљед којих је смртно страдало и рањено више лица, те причињена знатна оштећења на стамбеним и другим објектима.

Предмет је достављен на преглед и оцјену Суду БиХ, који је 10. јануара 2012. године предмет прослиједио Тужилаштву БиХ.

Иако је од преузимања предмета прошло 13 година, из неуставног Тужилаштва БиХ су раније одговорили да воде истрагу у предмету гранатирања Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године, те да се предмет налази у "фази истраге".

Из Полицијске управе и Окружног тужилаштва Добој Срни је раније саопштено да су извјештаји о злочинима против човјечности и ратним злочинима против цивилног становништва због гранатирања ужег и ширег подручја града Добоја, а који обухватају и високопозициониране официре такозване Армије БиХ, достављени Тужилаштву БиХ на поступање.

Из добојске Полицијске управе навели су да су 26. децембра 1995. године Окружном тужилаштву у овом граду поднијели кривичну пријаву против девет лица због сумње да су починила ратни злочин против цивилног становништва, а 13. новембра 2001. године и посебан извјештај као допуну претходне кривичне пријаве против једног лица.

Окружном тужилаштву у Добоју је 30. марта 2012. године поднесен и извјештај о почињеном кривичном дјелу против једног лица због сумње да је починило злочин против човјечности.

Добојска полиција је 15. децембра 2017. године Тужилаштву БиХ поднијела извјештај о почињеном кривичном дјелу против једног лица због сумње да је починило кривично дјело злочин против човјечности.