Сладоје: Обезбијеђено више лијекова за обољеле од мултипле склерозе

У Републици Српској је од почетка године обезбијеђено више лијекова за обољеле од мултипле склерозе којих, према посљедњим подацима, има око 2.500, изјавила је специјалиста неурологије у Болници "Србија" Андреа Сладоје поводом Свјетског дана борбе против ове болести.

Сладојева је рекла да ће сваки пацијент који је кандидат добити неки од медикамената који модификују природни ток болести.

Она је истакла да бројка од око 2.500 лица представља значајан пораст у односу на 2018. годину, када је регистровано око 1.700 пацијената, наводећи да тачан разлог за то није познат.

Појаснила да је мултипла склероза хронично аутоимуно, инфламаторно обољење централног нервног система које карактеришу удружене запаљенске и демијелинизационе промјене, као и глиоза.

Она је истакла да тачан механизам настанка болести није познат, али се сматра да настаје интеракцијом генетских и фактора спољашње средине.

- Не може се везати за један ген, већ је ријеч о полигенском насљеђивању, док се од фактора спољашње средине наводе Епштајн-Баров вирус, недостатак витамина Д и пушење - нагласила је Сладојева.

Према њеним ријечима, учесталост болести већа је код жена, а постоје три природна тока мултипле склерозе, релапсно-ремитентни, примарно прогресивни и секундарно прогресивни.

Она је додала да је код највећег броја пацијената ријеч о релапсно-ремитентној форми болести.

Сладојева је појаснила да се погоршања, односно релапси, могу испољити као моторни поремећаји и слабост екстремитета, те сензорни поремећаји, попут утрнулости и мравињања.

Ту су и оптички неуритис, који подразумијева нагло смањење оштрине вида на једном оку, поремећаји функције сфинктера, као и вртоглавица, која је често први симптом болести, саопштено је из Болнице "Србија".

- Након релапса слиједе периоди ремисије, када долази до потпуног повлачења симптома болести. Код примарно прогресивне форме болести неуролошки дефицити се таложе од самог почетка - навела је Сладојева.

Према њеним ријечима, болест код већине пацијената временом, у просјеку након 10 до 15 година, прелази у секундарно прогресивну форму, коју карактерише споро, али незаустављиво нагомилавање неуролошких дефицита.

Она је указала на значај раног откривања болести и правовременог упућивања пацијента неурологу већ при најмањој сумњи, наводећи да се за постављање дијагнозе користе магнетна резонанца мозга и кичмене мождине, лумбална пункција и евоцирани потенцијали.

Сладојева је рекла да се за лијечење користе пулсне дозе кортикостероида у терапији релапса, а да је од 1993. године доступна и терапија која модификује природни ток болести и успорава њену прогресију.

Свјетски дан мултипле склерозе обиљежава се сваке године 30. маја с циљем подизања свијести о овој тешкој хроничној аутоимуној болести централног нервног система, ширења информација о могућностима лијечења и пружања подршке обољелима.