Симић o ханта вирусу у Српској: Нема разлога за панику

Након вијести о смртним случајевима повезаним са ханта вирусом на крузеру у Јужној Америци, међу грађанима је порасла забринутост због могућег ширења ове болести. Епидемиолог др Дијана Симић из Дома здравља Бањалука истакла је да разлога за панику нема, али да је важно информисати јавност о начинима преноса и заштите.

Према њеним ријечима, ханта вируси нису нова појава и на нашем подручју су годинама присутни одређени сојеви који изазивају такозвану "мишију грозницу", односно хеморагијску грозницу са бубрежним синдромом.

- Вирус првенствено преносе глодари, попут пољских и шумских мишева. Људи се најчешће заразе удисањем прашине контаминиране излучевинама глодара, посебно приликом боравка или чишћења запуштених просторија - објаснила је Симићева.

Додала је да се на Балкану углавном региструју блажи облици болести који могу изазвати повишену температуру, главобољу, мучнину, болове у стомаку и леђима, као и проблеме са радом бубрега. Ипак, нагласила је да је смртност код ових сојева мала уколико се пацијенти на вријеме јаве љекару.

Симићева је појаснила да је сој вируса који је изазвао епидемију на крузеру у Јужној Америци знатно опаснији јер напада плућа и може изазвати тешко дисање, затајење плућа и смртни исход.

- Тај тип хантавируса карактеристичан је за подручја Аргентине и Чилеа. Тамо је његово станиште, тамо су сви услови и фактори који доприносе опстанку о разножавању тог вируса. Тренутно не постоји опасност од његовог ширења на нашем подручју - рекла је она.

Посебно угроженим сматрају се планинари, ловци, кампери, радници комуналних служби и сви који бораве у подручјима гдје има глодара. Ипак, стручњаци поручују да нема потребе избјегавати природу, већ је потребно поштовати мјере опреза.

Грађанима се савјетује редовно прање руку, правилно чување хране и избјегавање боравка у запуштеним просторијама без претходног провјетравања. Приликом чишћења тавана, подрума и викендица препоручује се кориштење маски и рукавица, као и избјегавање метења и усисавања како се не би подизала прашина.

- Најважније је правовремено реаговати и јавити се љекару уколико се након боравка у природи појаве симптоми попут температуре, дрхтавице и смањеног мокрења - нагласила је Симићева.

Она је подсјетила да се у Републици Српској редовно спроводи надзор над зоонозама и дератизација као једна од кључних превентивних мјера.

- Нема мјеста паници. Потребно је само појачати опрез и понашати се одговорно - закључила је Симићева за РТРС.