Сачувати сјећање на 12.000 Срба страдалих у добојском логору

У Добоју је данас одржана академија поводом 110 година од формирања аустроугарског логора за Србе и доласка првих интернираца у град. Том приликом поручено је да се мора сачувати сјећање на страдање око 12.000 логораша како се ово зло не би поновило.

Директор Републичког педагошког завода Слађана Танасић истакла је значај његовања сјећања на овакве догађаје, подсјетивши да су у добојском логору страдала и дјеца, те да је у априлу 1916. године умрло чак 643 малишана.

„Треба да се сјећамо свих жртава, али и да ту жртву прихватимо као свети залог, обавезу и пут ка свјетлијој будућности“, рекла је Танасићева.

Она је истакла да је аустроугарски логор за Србе потврда постојања тамне стране људскости и да треба да буде трајна опомена.

„Данас свједочимо да истина, ма колико скривана, никада не може бити сакривена. Данас се зна да су аустроугарски крвници задатак уништења једне нације схватили веома озбиљно и радили на томе да посао заврше до краја, јер је број убијених растао – од неколико десетина до неколико стотина дневно“, изјавила је Танасићева.

Она је поручила да је дужност становника Добоја да говоре и пишу о овом логору, разлозима његовог настанка и свим жртвама утканим у слободу Републике Српске.

Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић истакао је да сјећање на добојску голготу треба да буде завјет будућим генерацијама, упозоривши да заборав значи њихово поновно страдање.

Он је подсјетио да је страдалнике добојског логора Свети архијерејски сабор Српске православне цркве канонизовао као новомученике Епархије зворничко-тузланске.

О размјерама страдања говорио је ђакон Владо Мојевић, навевши да је од 1915. до 1917. године кроз логор у Добоју интерниран 45.791 Србин, међу којима 16.673 мушкарца, те 16.996 жена и дјеце из БиХ, као и 12.122 српска војника и одређен број стараца, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.

Он је подсјетио да је првог дана, 27. децембра 1915. године, у логор интернирано око 600 Срба, махом дјеце, жена и стараца.

Ђакон Мојевић навео је да је добојски логор био дио ширег пројекта аустроугарског окупатора усмјереног на уништење православља с ове стране Дрине, уз помоћ појединаца из других народа који су, као припадници такозване војне полиције, у логор одводили своје комшије Србе.

Он је истакао да је страдање интернираца настављено и након распуштања логора, јер је сјећање на тај догађај систематски ућуткивано у периоду НДХ, а такав однос према српским жртвама настављен је и у вријеме комунистичке власти, када је забрањено враћање крста на спомен-костурницу.

Академију је организовала Медицинска школа из Добоја. Директор школе Милена Дамјановић поручила је да данашње генерације не носе кривицу прошлости, али имају одговорност да је памте.

Академија је одржана на Павловић универзитету, а претходно је у Умјетничкој галерији Центра за културу и образовање отворена изложба документарне грађе „Добојски логор“.