Поражавајући подаци: Половина држављана БиХ живи у иностранству

БиХ је трећа земља у свијету по проценту становништва које живи у иностранству, са 50,8 одсто грађана који су емигрирали. Иза БиХ су само Гвајана са 56,5 и Самоа са 54,7 одсто, што јасно показује да је одлазак из земље масован и дубоко укоријењен феномен.

Другим ријечима стручњака, практично свака друга особа рођена у БиХ данас живи негдје друго. Према подацима Уједињених нација - Одјељења за економска и друштвена питања које се између осталог бави и питањима миграција становништва – током 2024. године у иностранству је живјело више од 1,6 милиона људи из БиХ.

Када се пореде балканске државе, БиХ предњачи, али ни остале земље региона не стоје добро. Емиграција је у многим случајевима дио друштвеног и економског нормалног стања. Албанија има 43,6 одсто становништва у иностранству, Сјеверна Македонија 29,3, Хрватска 21,3, Србија 14,3 и Црна Гора 14,2 одсто. Ови проценти указују на то да је готово читав балкански регион суочен са слабим економским приликама, ниским платама и недостатком перспективе.

Ипак, проблем емиграције није само регионални. У Европи, и ван Балкана, такође постоје земље које имају значајан проценат емиграната и то најчешће у групи држава које су биле погођене економским кризама или имају историју снажне миграције. Румунија има 24,1 одсто становништва у иностранству, Пољска 11,9, Бугарска 18,5, а Литванија 16,1 одсто. Велика Британија, иако развијена и економски јака, такође има висок проценат емиграната, 6,9, што је често резултат дугогодишњих дијаспора, али и излазака грађана у друге земље због посла и образовања. Ирска се издваја са 13,6 одсто, док су Холандија и Швајцарска на око 3,5 и 5,7одсто, што показује да и богатије земље имају значајан број грађана ван граница, али не у толикој мјери као земље региона или оне са слабијом економијом.

Супротно од балканске слике, неке државе имају готово занемарљив удио грађана у иностранству. Најнижи проценти емиграције углавном су забиљежени у државама с већим економским показатељима или снажнијим друштвеним оквирима. Танзанија, Папуа Нова Гвинеја и Оман имају по 0,3 одсто становништва у иностранству, док су на сличном нивоу и Бахами и Малдиви са по 0,5 одсто, пише Глас Српске.

Када се посматрају износи - предњаче велике државе с великим бројем становништва. Тако највише емиграната има Индија, око 18,5 милиона људи, Кина 11,7 милиона, Мексико 11,6 милиона, Украјина 9,8 и Русија 9,1 милион.

Демограф Стево Пашалић који већ годинама упозорава да је емиграција један од кључних демографских проблема, наводи за "Глас Српске" да су управо проценти, а не бројке, важни да би се схватило у коликим проблемима се налази нека земља. Он наглашава да се тренд исељавања неће зауставити све док се животни стандард и прилике у земљи не буду стабилизовали. Посебно истиче да демографске стратегије саме по себи нису довољне, већ да је кључно рјешавати економске узроке исељавања.

За овог стручњака кључна ствар је стварање услова за запошљавање, повећање плата и одржив развој, јер без конкретних економских побољшања људи неће имати разлог да остану или да се евентуално врате. Уколико до тога не дође - БиХ ће, како је упозорио, наставити да губи генерације, а друштво ће се све више суочавати с празнином и недостатком младих радника.

Суморне пројекције

БиХ је у посљедњих 25 година изгубила више од 1,1 милион људи и уколико се наставе негативни демографски и миграциони трендови присутни већ деценијама, она би за 70 година могла имати само 1,4 милиона становника, за двије трећине мање него деведесетих. Показује ово прошлогодишња анализа, односно пројекција портала "Преглед свјетске популације", а која је открила да је БиХ у поменутом периоду од 25 година остала без два Сарајева или рецимо пет Бањалука. Да се БиХ не пише ништа добро, откривају и подаци да она сваким даном постаје малобројнија за минимум 70 људи, односно за више од 25.000 људи на годишњем нивоу.