Помен српским жртвама у Сребреници: Усташе на Тројчиндан убиле више од 250 цивила

У Сребреници су данас обиљежене 83 године откако su усташе свирепо убиле више од 250 српских цивила на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана у оближњим селима Залазје и Витловци. Тим поводом протојереј Александар Млађеновић служио је парастос код спомен-крста који је након 76 година од злочина /2019. године/ подигнут изнад костурнице гдје су сахрањени дијелови посмртних остатака мученика, свирепо убијених само зато што су били Срби православци.

Присутни су прислужили свијеће за покој душа настрадалих, а општинска делегација положила је цвијеће код крста и спомен-плоче постављене 2015. године изнад недавно обновљене костурнице.

У спомен-костурници су, како је написано на надгробној плочи, земни остаци неких жртава које су свирепо убили припадници 29. бојне натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини, починивши геноцид над српским народом Сребренице и околине, када су убијена 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.

Тачан број настрадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен, али је тадашња комисија за обављање увиђаја идентификовала посмртне остатке 229 лица, док је већи број оних које нису могли препознати.

Међу убијеним било је 80 дјеце.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је да за овај злочин над Србима нико није одговарао, што је охрабрило потомке злочинаца да у још већој мјери понове злочине у рату у БиХ деведесетих година прошлог вијека.

"Ова костурница један је од доказа да је српски народ један од најстрадалнијих у 20. вијеку. Морамо његовати културу сјећања, поштовати и одвати дужну пошту жртвама да се опет злочин не понови као 1992. године, што су починили потомци убица српских цивила 1943. године и да се надамо наш народ неће страдати у 21. вијеку", рекао је Којић.

Он је нагласио да мора да живи сјећање на страдале и да се то преноси на млађе генерације.

На спомен-костурници из времена комунизма нема имена и презимена жртава чије се кости у њој налазе, већ је израђен рељеф на коме су приказани Нијемци како стријељају партизане, што није истина будући да су усташе убијале недужно српско становништво међу којима велики број дјеце, док Нијемаца тада ту није било.

Мјештанин Сребренице Бобан Благојевић за три генерације својих предака не зна гдје су им гробови и да ли су их уопште икада имали.

"Прађеда Благоја су 1918. године заробили Аустријнци и никада се није сазнало гдје је убијен и гдје му је гроб, исто је и са дједом Слободаном, чије име носим, кога су 1948. године одвели комунисти, а отац Душан је нестао на Залазју 1992. године и још нису пронађени његови посмртни остаци", рекао је Благојевић.

Он је одао пошту очевим стричевима Рајку и Тодору, чији би посмртни остаци требали да буду у овој костурници, а и осталим убијеним као и својим прецима за чије гробове не зна гдје су и да ли постоје.

За 12 чланова из куће Благојевића не зна се гдје су настрадали у ратовима у прошлом вијеку и гдје су им кости.

Ова породица је само један примјер међу хиљадама српских породица које су доживјеле таква и већа страдања за која нико није одговарао.

Тек прије десетак година почело је обиљежавање годишњице великог српског страдања другог дана Тројчиндана 1943. године у Сребреници.

На тај начин се хришћански одаје почаст невиним српским жртвама служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих, што није чињено скоро седам деценија нити је подсјећано и говорено о тим жртвама.

Комунистичка власт је забрањивала и санкционисала помињање тог злочина, а посебно имена жртава.

Спомен-плоче са именима убијених биле су у сребреничкој цркви, али су их муслимани полупали и уништили.

Охрабрени чињеницом да за ове монструозне масовне злочине над српским цивилима нико није одговарао и подстицани мржњом починилаца тих злочина њихови потомци су у посљедњем, грађанском рату у БиХ, наставили њихов крвави "посао" и починили мноштво сличних масовних покоља над припадницима српског народа у селима око Сребренице и Братунца.

Ни за те злочине над цивилима, као и за овај усташки, нико није одговарао и злочинци живе слободно, јер су им то омогућили Хашки трибунал и правосуђе БиХ, чиме су легализовали масовна убиства Срба, што је преседан у модерном правосуђу.

Историчар Драга Мастиловић, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске, рекао је 2021. године, представљајући зборник докумената "Злочин геноцида над Србима из Сребренице у Другом свјетском рату", да су аутори дошли до оцјене да је над Србима у Сребреничком срезу почињен геноцид.

"Постојала је јасна намјера потпуног истребљења српског становништва са овог простора, што потврђује податак да је убијено 430 дјеце, а то показује да је намјера била да Срби биолошки нестану", оцијенио је тада Мастиловић.

О тројчинданском покољу у Сребреници постоје записници са вјештачења комисије тадашње усташке власти предвођене судијом Вејсилом Хаџибегићем, која је извршила ексхумацију и идентификацију лешева, те документовала списак припадника 29. бојне који су починили злочин, али злочинци нису процесуирани.

Односно, само је у Загребу на симболичну казну за овај злочин осуђен натпоручник Курелец, али је и та казна мистериозно укинута.

Мастиловић је истакао да је закључак тадашњег суда у Сарајеву, у покренутом процесу за злочин над сребреничким Србима на Тројчиндан 1943. године, био да се "случај препушта забораву", што изгледа и данас раде судови када је ријеч о српским жртвама у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору некадашње СФРЈ.