Положени вијенци и цвијеће жртвама добојског логора; 110 године од прве интернације у логор

У Добоју је обиљежено 110 година од почетка интернације Срба у добојски логор, кроз који је прошло око 45.000 људи, а 12.000 српских логораша страдало.

У Храму Светих апостола Петра и Павла служена је литургија, и положено цвијеће код спомен-обиљежја страдалим Србима.

Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Маја Гачић и помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Небојша Видаковић у име институција Републике Српске положили вијенац код споменика жртвама добојског логора недалеко од жељезничке станице у Добоју.

У част 12.000 Срба убијених у злогласном аустроугарском логору у Добоју, који је био први у модерној Европи, вијенац је положио и конзул Србије у Бањалуци Драган Протић.

Руже су положили предсједник Скупштине града Добоја Зоран Благојевић, представници Трећег пјешадијског Република Српска пука, Савеза логораша Републике Српске, потомци жртава, ветерани и друга удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата.

ДОДИК: ДОБОЈ - ПРВИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР У ЕВРОПИ; 110 ГОДИНА ИСТИНЕ КОЈУ СУ ПОКУШАВАЛИ ДА ИЗБРИШУ

Лидер СНСД-а Милорад Додик истакао је да 110 година од почетка интернације Срба у добојски логор представља 110 година борбе против заборава и намјерне историјске неправде.

"Добој је на данашњи дан 1915. године претворен у логор смрти за Србе, организован од Аустроугарске монархије, са јасним циљем сламања српског народа у БиХ у жељи да затру национални идентитет српског народа и на овим просторима формирају такозвану 'босанску нацију'.

Тим нељудским чином Аустроугари су покренули етничко чишћење уз ријеку Дрину с намјером да у тај празан простор населе несрпско становништво , а Србе са тог подручја интернирају у овај, а касније у друге концентрационе логоре", истакао је Додик за Срну поводом обиљежавања 110 година од почетка интернације Срба у добојски логор кроз који је прошло 45.000 људи, док је убијено 12.000 српских логораша.

Додик је подсјетио да су у овом логору, на простору некадашње војне болнице за аустроугарске коње, били смјештени жене, дјеца и старци који су и у нељудским условима, ипак, успјели да сачувају српски слободарски дух.

Предсједник СНСД-а нагласио је да у овом првом масовном концентрационом логору у Европи нису страдали војници, већ цивили – жене, дјеца и старци, страдали су јер су били Срби и православци, и то је историјска чињеница коју су деценијама покушавали да прећуте, релативизују и избришу из колективног памћења, баш као што се и данас покушава умањити или негирати српско страдање кроз различите облике политичког притиска, уцјене и лажне равнотеже кривице.

"И зато Добој није само мјесто страдања, он је опомена. Ко данас ћути о добојском логору, сутра ће ћутати и о свим другим злочинима, као и новим неправдама према Србима. На то никада нећемо пристати", поручио је Додик.

Покушаји да се ова, као и друге истине о страдању Срба кроз вијекове прећути или релативизује, указао је он, представљају наставак историјске неправде над српским народом, и Република Српска постоји да се такво страдање више никада не понови.

"Они који данас позивају на наводно 'окретање будућности', а истовремено бришу истину не само о добојском логору, већ о многобројним масовним стратиштима над српским народом свјесно настављају политику понижавања и омаловажавања наших жртава. Без истине нема помирења, а без поштовања српског страдања нема праведне, дејтонске БиХ у којој три конститутивна народа и два ентитета имају једнака права", истакао је Додик.

Он је нагласио да Република Српска није настала случајно, већ је историјски и политички одговор српског народа на вијекове прогона, логора, мучеништва и страдања, и зато је наша дужност да бранимо Српску, њене институције, идентитет и право да чувамо своју историју и памћење.

Злогласни добојски казамат основан је 27. децембра 1915. године и представљао је први масовни концентрациони логор у Европи намијењен цивилном становништву, првенствено Србима из БиХ, Србије и Црне Горе, укључујући жене, дјецу и старце.

Кроз њега је прошло око 45.000 људи, док је живот изгубило око 12.000 Срба, углавном усљед глади и нехуманих услова.

Затворен је 5. јула 1917. године и један је од најтежих примјера организованог страдања српског народа у Првом свјетском рату.