Панел дискусија у Бечу: Дугорочна стабилност БиХ зависи од унутрашњег консензуса

Дугорочна стабилност и функционалност БиХ зависе првенствено од постизања унутрашњег политичког консензуса и истинског домаћег дијалога и договора, закључено је данас на панел-дискусији у Бечу под називом "Дејтонски оквир и политичке реалности у БиХ", саопштено је из Представништва Републике Српске у Аустрији.

Панел-дискусију организовали су Центар за федералистичке и међународне студије Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци и Центар за српске студије Филозофског факултета Универзитета у Београду, уз подршку Представништва Републике Српске у Аустрији.

Професор на бањалучком Факултету политичких наука Нина Сајић истакла је да БиХ ни три деценије након Дејтонског мировног споразума није у пуној мјери преузела власништво над сопственим политичким процесима, те да је дуготрајни међународни надзор допринио развоју културе зависности умјесто културе политичке одговорности.

- Одржива и стабилна будућност БиХ није могућа без повратка изворној логици Дејтона заснованој на унутрашњем договору, уважавању уставне структуре и равноправности конститутивних народа и ентитета - навела је Сајићева.

Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш рекао је да се високи представници заједно са Савјетом за имплементацију мира годинама понашају као окупациона управа у БиХ, потпуно у супротности са Дејтонским мировним споразумом.

- Једино унутрашњи консензус политичких представника три конститутивна народа, без мијешања страних актера у процесе доношења одлука, може довести до политичке стабилности у БиХ, иначе ова државна заједница под окупационом управом нема будућност - нагласио је Врањеш.

Професор на Универзитету у Салцбургу Михаел Гајстлингер навео је да се од самог почетка имплементације Дејтонског споразума може извући закључак да особа која ће дјеловати као високи представник мора бити договорена од Савјета безбједности УН.

- Сви високи представници именовани након првог представника, са изузетком претендента на ту позицију од 2021. године, били су поздрављени, подржани или договорени од Савјета безбједности УН - рекао је Гајстлингер.

Професор на Универзитету у Београду Чедомир Антић представио је аргументацију о томе да је Дејтонски мировни споразум континуитет једне међународне, посебно европске, правне и дипломатске традиције која има специфичне краткорочне и дугорочне посљедице.

На почетку скупа присутнима се обратио шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић, који је био и модератор догађаја, а уводна излагања имали су министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић и амбасадор БиХ у Бечу Синиша Бенцун.

Научној панел-дискусији присуствовали су представници друштвеног и јавног живота Беча, академске заједнице и дипломатског кора, међу којима су били и представници сталне Мисије Руске Федерације при ОЕБС-у, те амбасада Руске Федерације, Србије, Мађарске и Финске.