Нуждић: Истрајати у истини о Тузланској колони упркос прикривању података

Обавеза је истрајати у документовању истине о злочину на припаднике ЈНА у Тузланској колони јер су подаци о страдалима прикривани након напада, а вјештачења посмртних остатака су показала стравичне повреде, рекао је в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић.

Нуждић је подсјетио да је Републички центар представио истраживања о овом злочину у "Атласу злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата", наводећи да је у нападу 15. маја 1992. године убијено 51 лице, да су још три особе касније преминуле од посљедица рањавања, док је 78 лица рањено.

- Посебну тежину представља чињеница да су након напада прикривани подаци о страдалима. Сва тијела нису одмах предата ЈНА. Нека су касније размијењена, а нека су без имена и обиљежја сахрањена у масовну гробницу "Трновац" - рекао је Нуждић поводом предстојећег обиљежавања 34 године од напада на припаднике ЈНА у Тузланској колони.

Он је додао да су судско-медицинска вјештачења ексхумираних посмртних остатака показала стравичне повреде, и то преломе костију главе, трупа и удова.

Напад је, подсјетио је Нуждић, изведен плански и без милости, те појаснио да су снајперисти прво убијали возаче војних возила како би зауставили колону, а потом је услиједила жестока и концентрисана ватра.

Када је ријеч о возилим која су покушала да прођу раскрсницу, Нуждић је навео да су извлачене и активиране повезане нагазне мине, а војници убијани и рањавани.

Указао је да за злочин над припадницима ЈНА у Тузланској колони, и поред неколико поступака, нико није правоснажно осуђен, истичући да ћутање правосуђа и изостанак казне за одговорне представљају нову неправду према жртвама и њиховим породицама.

Подсјетио је да је предмет против Илије Јуришића окончан ослобађајућом пресудом, као и поступак против Изета Смајића, који је био оптужен за покушај убиства рањеног војника ЈНА на Брчанској малти.

- Једина осуђујућа пресуда изречена је Ивану Колеру, и то не за напад на колону, већ за нечовјечно поступање према заробљеницима након злочина - напоменуо је Нуждић.

Нуждић је истакао да напади на припаднике ЈНА нису почели 15. маја 1992. године у Тузли, него су њима претходили Бистрик, Велики парк, Скендерија, Добровољачка улица, као и напади на војнике ЈНА у Тузли прије самог злочина на Брчанској малти.

- На свим тим мјестима понављао се исти крвави образац - убијани су војници ЈНА, а за те злочине до данас нико није одговарао. Као и у Сарајеву почетком маја, и у Тузли је излазак колоне био претходно договорен - рекао је Нуждић.

Напоменуо је да су и тада представници цивилне и војне власти гарантовали безбједно и мирно повлачење колоне одобреним правцем, док су истовремено у тајности припремали засједу и оружани напад у рејону Брчанске малте.

Муслиманске паравојне снаге су 15. маја 1992. године напале колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора, требало да напусти тузланску касарну.