Невесињци против градње соларних електрана на обрадивим површинама

Гдје ће моћи да се граде соларне електране на подручју Невесиња, локална Скупштина требало би да одлучи у фебруару. Влада је, претходних година, додјељивала концесије потенцијалним инвеститорима за изградњу соларних електрана на подручју те општине, које су, између осталог, планиране и на обрадивим површинама у државном власништву. Томе се противе становници.

Петиција, коју је потписало или електронски подржало више од 5.000 грађана, упућена је на адресе надлежних министарства и локалних институција. Тврде да нису против изградње соларних електрана, али не на обрадивом земљишту.

- Људи моји, то је од моје куће удаљено триста метара, то је 90 одсто обрадиво земљиште, све је под наводњавањем. Ријеч је о земљишту у државном власништву, које су користиле бивше фирме. Тренутно се не обрађује, мјештани су заинтересовани за закуп - каже Милан Станковић из села Сопиља.

Весо Радић из села Придворци такође се противи градњи соларних електрана.

- Ту су људи који држе стоку, не дају нама да радимо земљу, тражимо, не можемо да је добијемо, сад хоће соларне електране, а ово је специфичан примјер за БиХ гдје имате 300 хектара које се наводњавају - каже Радић.

Датум посебне сједнице локалне Скупштине још није прецизиран. Засједао је и локални Савјет за измјену Просторног плана, који је, као савјетодавно тијело, затражио ревизију одлука о концесији. Тражи се заједничко рјешење.

- Заједнички став чланова Савјета је да соларни панели и зелена енергија свакако могу, али не на уштрб пољопривредника, пољопривредног земљишта и испаше стоке - истиче Богдан Ботић, члан Савјета и замјеник начелника општине.

Расположивог необрадивог земљишта за соларне електране има, тврде у општини. Главне примједбе на План углавном се односе на појас водозаштите око водозахвата и језера Алаговац и коришћење обрадивог земљишта за постављање солара, на неколико локалитета. Помињу се површине веће од 500 хектара. У просторно-планској документацији поступак траје, али у важећем документу нису предвиђени велики соларни паркови.

- Процедура није завршена, већ се може рећи да ће у овом тренутку одређена планска рјешења за соларне електране бити ревидирана и да ће бити сачувано пољопривредно земљиште. Коначно рјешење даће локални парламент, који усваја просторни план, и тек у том тренутку он постаје важећи - појашњава Милош Иванишевић, начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове.

Према незваничним процјенама, само од енергетских објеката, који су у плану да се граде, у локални буџет годишње би се слијевало око пет милиона КМ. Дио тог новца био би издвајан и за пољопривреду.