Милић представио „модел отпорне уставности“: Правом и институцијама одбранити Српску од хибридних напада

Дипломирани правник и мастер студент политикологије Стефан Милић оцијенио је данас у Бањалуци да БиХ свједочи софистицираним хибридним операцијама у којима се право користи као оружје против суверенитета Републике Српске, поручивши да је једини одговор на такве пријетње прелазак на концепт "уставне безбједности" и институционалне самоодбране.

Представљајући свој рад "Модел отпорне уставности" на Шестом међународном научном скупу "Савремени изазови и пријетње безбједности" на Факултету безбједносних наука, Милић је упозорио да класични механизми уставне заштите више нису ефикасни када сама институција задужена за заштиту Устава генерише кризу.

Он је нагласио да класична уставна заштита дјелује тек након што се устав прекрши, док уставна безбједност дјелује превентивно и штити цјелокупни капацитет система да сачува свој идентитет од хибридних напада маскираних у легалне процедуре.

Позивајући се на њемачког теоретичара Гинтера Франкенберга, Милић је истакао феномен правног ратовања /lawfare/, у којем устав престаје бити симбол мира и постаје инструмент политичке доминације.

"Уставни суд БиХ је изашао из својих оквира. Како с правом упозорава академик Симовић, овај суд све чешће дјелује као експанзивни 'позитивни законодавац' који креира нове норме. Када томе додамо анализе пољског истраживача Кшиштофа Крисјенијела, који присуство страних судија оцјењује као пут у 'етнократска рјешења', долазимо до еклатантног демократског дефицита", рекао је Милић.

Као најочигледнији примјер правног "ратовања", Милић је навео спор око државне имовине, појаснивши да стварање вануставне категорије државне имовине на нивоу БиХ има само један циљ – индиректно одузимање материјалног супстрата Републици Српској.

"Ентитет без имовине губи способност економског развоја, а аутономија се претвара у празну љуштуру", констатовао је Милић.

Он је одбацио тезе да су централизација и слабљење механизама вета нужни "европски стандарди". У том контексту, Милић је посебно истакао научни допринос професора Владе Симовића, чија истраживања доказују да белгијски уставни систем успјешно функционише управо захваљујући строгом двоструком националном паритету без страних судија, док швајцарски Савезни суд чак нема ни овлаштење да поништи савезне законе.

Као практични одговор на ове пријетње, Милић је предложио "Модел отпорне уставности" кроз четири стуба: нормативни, институционални, процедурални и политички.

"Први стуб је одбрана изворног Дејтона јер је, како истиче академик Рајко Кузмановић, уставни капацитет Републике Српске израз већ формиране воље народа, а не поклон. Други стуб је проактивно дјеловање Народне скупштине која мора одлучно ограничавати нелегални пренос надлежности и законодавном дјелатношћу попуњавати правне празнине, док трећи чини досљедна примјена ентитетског гласања", појаснио је Милић.

Он је упозорио да су сва три механизма рањива уколико не постоји четврти стуб – неопходни минимум унутрашњег политичког консензуса свих политичких актера о виталним интересима Српске.

"Институције које се не бране, престају да постоје. На нашој генерацији је историјски задатак да артикулишемо конститутивну вољу народа и сачувамо неотуђиво право да сами, слободно и суверено одлучујемо о својој судбини", закључио је Милић.

Милићев рад "Уставна безбједност и уставна заштита у условима хибридних пријетњи: улога Уставног суда и Модел отпорне уставности у БиХ" биће објављен у зборнику радова са овог међународног научног скупа.