Мила Чечавац (5) из Дервенте болује генетске болести - изградња центра олакшала би свакодневницу

Петогодишња Мила Чечавац из Дервенте болује од ријетке генетске болести – потоцки лупскијевог синдрома. Симптоми укључују интелектуалну инвалидност, аутизам и друге поремећаје. Сваки дан за Милу и њену породицу нова је борба. На терапије и третмане путује у Бањалуку. Оснивање Центра за специјалистичке услуге за д‌јецу са потешкоћама у развоју у Дервенти, значајно би олакшало свакодневницу родитеља и д‌јеце. Оснивање три оваква центра у Српској тема је овогодишње хуманитарне акције "С љубављу храбрим срцима".

Током првих мјесеци живота мајка Божана посумњала је у болест. Д‌јевојчица није напредовала на килажи и нередовно је спавала. Био је то аларм да почну са клиничким испитивањем. Дијагноза је стигла када је Мила напунила годину и по дана.

"Генетичарка Нина Марић предложила је да се изолује ДНК и пошаље за Барселону, јер је то још једино преостало. Након два мјесеца добили смо шта јој је. Некад је препаметна за своју старост без обзира на дијагнозу, а некад много одступа од своје старости. Почела је да прича, и даље носи пелене, имамо неки напредак али опет неко кашњење", рекла је мајка Божана Чечавац.

Поред супруга, старијег брата и двије сестре, бака и д‌јед највећа су подршка. Свакодневно брину о Мили, која како кажу, највише воли код њих да преспава.

"Сваки почетак је тежак, али временом човјек се прилагођава новонасталој ситуацији. Она често мене пита како се ти зовеш, Богдан рекох, а како се ти зовеш – Мила. Тебе д‌једо воли до неба, и она то понавља, а колико ти волиш д‌једу – до неба", прича д‌јед Богдан Чечеавац.

Бака Споменка Давидовић такође води бригу о Мили.

"Мене навече кад покупе с посла, види се на њој, каже гд‌је си ти баба, није ме вид‌јела и онда каже гд‌је си", истакла је Споменка.

Мила воли музику, плес а има и љубимца са којим се радо игра.

Већ двије године свакодневно Мила иде у Центар за рехабилитацију слуха и говора у Бањалуци. Напредак је видљив, али би значајно олакшање било када би исти третман имала у Дервенти.

"Она је у тај центар дошла можда са три до четири ријечи, и те ријечи нису имале значење. Сад се игра са другарима, грли тете и на одласку и на доласку. Ми ујутру у шест крећемо, она борави у том центру три ипо до четири сата, и враћамо се опет за Дервенту, ми имамо само пута три сата, а гд‌је је то финансијски", додала је мајка Божана Чечавац.

Иако дио трошкова финансира Градска управа, свакодневно путовање додатни је терет за Милу. Ипак, поред свих недаћа, труде се да у сваком дану пронађу нешто лијепо и разлог за осмијех. Апелују на јавност да се укључе у акцију "С љубављу храбрим срцима". Оснивање Центра у Дервенти у многоме би олакшао живот како Мили и њеној породици, тако и другима.