Јеринић: Аутопут нам је приближио цијели свијет

Град Добој има у плану да направи велики административни центар који ће објединити и омогућити да се све потребе становништва, регионалног карактера, завршавају на једном мјесту, у једној згради. О тачној локацији јавност ће бити благовремено обавијештена.

Рекао је ово "Гласу Српске" градоначелник Добоја Борис Јеринић осврћући се на то што овај град још нема зграду управе.

- Свакако ће формирањем административног центра Добој бити регионални лидер у смислу ефикасности пружања услуга за потребе становништва - казао је Јеринић и додао да су све административне услуге грађанима доступне и извршавају се на адреси Цара Душана 79а.

Који су пројекти реализовани у граду Добоју од Вашег реизбора на позицији градоначелника?

ЈЕРИНИЋ: Свакако бих издвојио нови објекат болнице "Свети апостол Лука" који је пројектован да пружа здравствене услуге не само грађанима добојске регије него и околине, а 104 милиона КМ, колико је уложено у овај пројекат, допринијело је да Добој постане све примамљивије мјесто за живот. Осим тога, низ је пројеката у вези са проширењем водоводне мреже, а грађани тренутно могу видјети да се гради растеретно-кишни колектор чија је сврха скупљање и одвођење оборинских вода из правца насеља Орашје ка ријеци Босни. Дужина колектора је 562 метра, а биће спојен са новом пумпном станицом Усора која је раније изграђена. Пред нама је и поступак реконструкције пумпне станице за отпадне и оборинске воде који се налази на излазу из града. Планирана су и хидрогеолошка истраживања на локацијама у Кожухама и Осјечанима. Не смије се заборавити да се деценијама након рата у Добоју налазио највећи колективни центар за избјегла и расељена лица, претежно немоћна да ријеше своје стамбено питање. Град је обезбиједио локацију, платио све потребне накнаде и дозволе како би се изградио и у функцију ставио објекат који је данас функционална и модерна зграда у којој су ови људи нашли мир.

Да ли има пројеката који су планирани, а нису завршени?

ЈЕРИНИЋ: Чињеница је да постоје пројекти који су започети, али нису завршени. Један од њих је и спортска дворана чији рок завршетка реконструкције је пробијен, али у наредном периоду изнаћи ћемо рјешење за завршетак овог пројекта. Што се тиче Центра за културу, у функцији је галерија, док је на самом пројекту биоскопске сале долазило до промјена у пројекту.

То се приводи крају, тако да је наставак више него извјестан. Наравно, услови рада јесу отежани, али ни спортски ни културни живот у овом граду није стао, позоришне представе, изложбе слика, промоције књига и све оне активности које су у опису рада Центра за културу и данас се одвијају.

Колико је на развој града Добоја утицао аутопут "9. јануар"?

ЈЕРИНИЋ: Добој је захваљујући самом свом географском положају незаобилазна тачка на путу од Европе ка југу БиХ и због тога је и прије рата био саобраћајно чвориште. Жељезничко чвориште свакако јесте, али изградња аутопута "9. јануар" изузетно је помогла увезивању Добоја прије свега са Бањалуком као главним градом и најјачом привредном регијом у Српској. На овај начин грађанима Добоја не само да је приближена Бањалука него и цијели свијет. Захваљујући овом аутопуту већи аеродроми попут београдског или загребачког су на само два сата од Добоја. У посљедњих годину Добој је стигао и престигао околна мјеста која су годинама важила за трговачка мјеста јер у нашем граду са једног паркинга у само једном тржном центру може се купити све што је потребно. Тај тржни центар "Добој сити парк" је мјесто које храни више од 500 породица, што одједном у посљедњих неколико деценија у овом граду није успио ниједан привредни субјекат. Почиње се градити и "Лидл", тако да се Добој у односу на град какав смо имали прије четири године разрастао у сваком смислу. Све ово прате и нове, модерне и широке саобраћајнице.

Град Добој често се суочава и са поплавама. Колико новца се улаже у заштиту од поплава?

ЈЕРИНИЋ: Да, поплава из 2014. године оставила је траг на свима нама и у граду вријеме рачунамо на оно прије и послије поплаве. У смислу заштите самог града урађено је много пројеката за које смо видјели да су у каснијим годинама и те како дали ефекат. Сам канал Лијешањ, као једна од најкритичнијих тачака 2014. године, је уређен и проширен, тако да је опасност са те стране отклоњена, док је од самог канала дужином магистралног пута постављена бетонска баријера од "џерси" елемената. Радови су извођени на чак 11 локација, а до сада је у ове пројекте уложено више од 4,5 милиона КМ. И само корито ријеке Босне је вишеструко проширено и продубљено низводно од насеља Баре, тако да је сада и сам проток Босне неупоредиво бржи и већи у односу на 2014. годину. Заштита од поплава и дјеловање у случају исте остаће у самом врху листе приоритета и у годинама које долазе.

Опозиција је у више наврата изнијела став да је градска каса празна и да због тога град посеже за новим кредитним задужењима. Какво је стање у градској каси?

ЈЕРИНИЋ: Буџет за 2026. годину је предат у скупштинску процедуру већ у децембру 2025. године. Све своје обавезе град сервисира у дефинисаним роковима и предвиђеном динамиком, што указује да је присутна константна финансијска стабилност када причамо о буџету.

Шта је било са грађанским иницијативама да Скупштина града донесе одлуку о увођењу једнократне подршке родитељима од 300 КМ за сваку рођену бебу? Колико улажете у пронаталитетне мјере?

ЈЕРИНИЋ: Свака грађанска иницијатива је добродошла и сваку разматрамо, а што се тиче пронаталитетне политике, све радимо с циљем задржавања младих. Кроз пет јавних позива 83 млада брачна пара добила су станове, од којих је само пет парова платило половину вриједности стана, док су остали одабрали модел по којем је град на себе преузео финансирање чак 70 одсто вриједности стана. Пројекат је започет 2019. године и до сада је у те сврхе уложено више од четири милиона КМ. Хроничан проблем недостатка мјеста у вртићима ријешили смо изградњом још једног објекта који дјелује у склопу предшколске установе "Мајке Југовић" који је са опремом коштао близу четири милиона КМ, а капацитета је 150 корисника. Донијели смо и одлуку да субвенционишемо боравак дјеце у вртићима.