Ђајић: Добра превенција спречава најмање 50 одсто можданих удара

Добра превенција спречава најмање 50 одсто можданих удара, рекао је данас генерални директор Универзитетског клиничког центра /УКЦ/ Републике Српске Владо Ђајић поводом Свјетског дана борбе против можданог удара.

Ђајић је изјавио новинарима у Бањалуци да је током овог мјесеца прегледано 3.500 грађана, док је планирано још 1.500 бесплатних ултразвучних прегледа крвних судова главе и врата.

Он је навео да је најбитнији код превенције улатразвук крвних судова врата и главе, истичући да је највећи број можданих удара настаје због патолошких промјена на крвним судовима.

"Током прегледа нашли смо пуно патолошких промјена, спасили смо неколико стотина живота и наш пројекат је имао тај циљ", рекао је Ђајић, захваливши начелнику Клинике за неурологију УКЦ-а Синиши Миљковићу и његовим колегама и сестрама који су учествовали у акцији превентивних прегледа.

Миљковић је рекао да сваке година има око 4.500 новообољелих од можданог удара, истичући да су цијели мјесец рађени превентивни прегледи пацијената, ултразвук крвних судова главе и врата са циљем да се откривају пацијенти који су јако ризични за настанак можданог удара.

Он је навео да је овогодишњи мото Свјетског дана борбе против можданог удара "Сваки минут се рачуна", нагласивши да се сваки минут након можданог удара изгуби око два милиона нервних ћелија.

"Што прије пацијенти дођу до Клиничког центра, неуролошке клинике, већа је могућност да ће преживјети и да ће инвалидитет бити мањи", рекао је Миљковић.

Он је навео да је примијећен тренд повећане учесталости оболијевања од можданог удара код особа средње животне доби, од 40 до 60 година, што се, како је рекао, на овим просторима, приписује повећаном присуству стреса као фактору ризика.

"Седмично имамо и пацијенте између 20 и 30 година који добију мождани удар и који су далеко комплекснији", рекао је Миљковић.

Он је истакао да је рано препознавање знакова можданог удара - слабост једне стране тијела, сметње са говором, "искривљена уста", неријетко помућено стање свијести, понекад главобоља, дезоријентисаност, истичући да су хитно лијечење у специјализованој јединици за мождани удар од суштинске важности.

"Очекујемо да ћемо крајем године кренути са тромбектомијама чиме би се завршио циклус око дијагностике и третмана можданог удара", навео је Миљковић.

Он је истакао да се задњих пола године на Клиници овладали са двије нове дијагностичке технике због којих су раније слали пацијенти у Београд, а то су бабл тест и континуирано мјерење протока крви у мозгу.

"Први смо у БиХ који радимо бабл тест код неуролошких болесника", нагласио је Миљковић.

Он је додао да су превентивне акције довеле до смањења броја пацијената, али и смртности од можданог удара.

Миљковић је рекао да се напредује и нагласио потребу за формирањем регистра обољелих од можданог удара, како би се направио план превенције.