Бањалука предњачи у региону по загађености ваздуха

Квалитет ваздуха у Бањалуци у ноћи између понедјељка и уторка достигао је изузетно лоше вриједности, сврставајући град на Врбасу међу најзагађеније у региону, а наши саговорници истичу да је загађење ваздуха постало глобални проблем.

Наиме, како се наводи на страници "Зрак еко-акција", индекс квалитета ваздуха то вече у један час послије поноћи у Бањалуци износио је 286, који се сматра врло нездрав.

На овој страници истакли су да је индексна вриједност од преко 300 загађење високог нивоа, изузетно опасног по здравље свих грађана, а резултат у Бањалуци није било далеко од те цифре.

Бањалука: Ово су насеља која неће имати струју

"Групе које треба да смање било какве вањске физичке активности су плућни и срчани болесници, труднице, дјеца и старије особе. Продужена или већа напрезања током боравка вани требало би да избјегавају и сви остали", наведено је на страници "Зрак еко-акција".

То вече одмах иза Бањалуке по загађености била је Тузла са индексом квалитета ваздуха 186, што је окарактерисано као нездраво, док је у Добоју ознака нездрав, са индексом квалитета ваздуха 174.

Додају да је ситуација остала неповољна у уторак, а индекс загађења је у Бањалуци износио 172, што, према подацима странице "Зрак еко-акција", спада у категорију нездравог ваздуха.

Ваздух нездрав у Бањалуци, Броду и Сарајеву

Према доступним подацима, Бањалука је била загађенија од Сарајева, Београда, Загреба током њиховог најтежег зимског периода.

Стручњаци упозоравају на то да су посљедице све уочљивије, посебно код дјеце, хроничних болесника и алергичара, док као један од ријетких предаха од смога наводе боравак у шумама и на оближњим брдима, гдје је ваздух знатно чистији.

"Загађење ваздуха је глобални проблем који мора бити ријешен јер ће он постајати све већи", рекао је Младен Дуроњић, пулмолог, начелник Клинике за плућне болести УКЦ Републике Српске.

Истакао је да је у задње вријеме овај проблем све чешћи.

Софија “одлучила” да на свијет дође у Хитној помоћи у Дервенти

"Највећи загађивачи су ложишта, топлане, ТЕ и издувни гасови из аутомобила. Када је ријеч о мјерним јединицама, величине у микронима преко 30-40 најчешће нису штетне и не представљају ризик, док 10 и испод већ јесу штетне", рекао је Дуроњић.

Упозорава да су у највећем ризику дјеца, труднице и особе старије од 70 година, те препоручује грађанима да остану у затвореном простору док се услови не поправе.

"Срећа у несрећи је да сви удишемо овај ваздух, и самим тим смо принуђени да сви размишљамо о овом проблему", поручио је Дуроњић.

Бранислав Лолић, педијатар и алерголог, казао је за "Независне новине" да је загађеност ваздуха постала глобални проблем, те додао да је немогућа мисија како трајно ријешити проблем загађености ваздуха.

Пале у празничном сјају

"Симптоми дуготрајног излагања смогу су најчешће иритација слузнице, поготово носа, који је први дио респираторног система изложен загађењу. Могући су кихање, цурење из носа, надраженост очију те кашаљ као одбрамбени механизми. Уколико загађеност дуже траје, могућа је повећана склоност респираторним инфекцијама, посебно код особа које имају проблем са алергијама и астмом, код којих може доћи и до отежаног дисања ", казао је Лолић.

Појаснио је да оно што се може урадити у овом периоду када је ваздух загађен вани јесте да се смање унутрашња аерозагађења, као што су дувански дим, кување на плин, као и домаћа ложишта.

Електронским путем до потребних докумената

"Приликом провјетравања просторија треба да се пратити у којим је периодима концентрација аерозагађења највиша. Рано ујутро је добро вријеме за то, као и у периоду послије 12 часова, поготово кад је вјетровито", поручио је Лолић.

Појашњава да је много важније да људи кад год имају времена изађу на бањалучка брда, гдје је мања концентрација аерозагађења.

"Они који немају срећу, па живе у подручјима гдје нема таквог рељефа, имају већи проблем", истакао је Лолић и рекао да Кнежево и Козара пружају погодне услове онима који их могу посјетити, пишу Независне.