Авдаловић: Невесињска пушка је темељ српске борбе за слободу

На обиљежавању 151 године од Невесињске пушке у Крековима, Миленко Авдаловић подсјетио је на историјски значај Херцеговачког устанка и његов утицај на ослобођење Србије и Црне Горе.

АУТОР

Провјерено Инфо

Фото:SRNA

Невесињска пушка је била и остала искра слободе српског народа, тај Херцеговачки устанак био је темељ из кога се црпила снага, воља и енергија за ратове који су услиједили, рекао је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић.

Обраћајући се на обиљежавању 151 године од Невесињске пушке у селу Крекови код Невесиња, Авдаловић је подсјетио да су див јунаци 1875. године без школе, војног образовања и готово неписмени организовали догађај који је запрепастио Европу.

Подсјетио је да је на Малу Госпојину у Храму Успења Пресвете Богородице у Биограду 1874. године донесена одлука да се на прољеће 1875. године подигне устанак, те су Милош Кешељ, Симон Зечевић и Јован Гутић отишли на Цетиње да од црногорског књаза траже помоћ за устанак.

"Након тога слиједи пресијецање турског каравана на Цвјетној пољани у Бишини и, напокон, на овом мјесту гдје је направљено спомен-обиљежје 9. јула 1875. године долази до прве оружане борбе између устаника и регуларних трупа војске Турске", подсјетио је Авдаловић.

Он је рекао да је током херцеговачког устанка организована такозвана Врањска скупштина, на којој је договарано прво организовање Херцеговаца у принципу данашњих парламентарних скупштина.

"Херцеговачки устанак је на крају разбијен и услиједило је и срамно разоружавање устаника на Горичком пољу код Требиња", рекао је Авдаловић.

Авдаловић је подсјетио на највећи дипломатски скуп 19. вијека - Берлински конгрес на којем је, нажалост, одређено да Аустроугарска анексира БиХ.

"Али, херцеговачки устанак је донио слободу, државу и територијално проширење нашим матичним земљама Србији и Црној Гори", навео је Авдаловић.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови код Невесиња 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. На Берлинском конгресу 1878. године Србија и Црна Гора добиле су независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ, преноси Срна.