27 година од случаја "Рачак"

На данашњи дан прије 27 година у селу Рачак код Урошевца на Косову и Метохији догодио се оружани сукоб српске полиције и припадника албанске терористичке ОВК, а елиминација терориста, који су приказани као цивили, послужила је касније као повод за бомбардовање СР Југославије.

Акција у Рачку услиједила је због сазнања да се у селу налазило јако упориште такозване ОВК и да се на том потезу догодио низ напада и убистава припадника полиције.

У тој области од јула 1998. до јануара 1999. убијене су 24 особе – полицајци, војници и цивили, а 25 људи је рањено.

Према званичном ставу Београда, 15. јануара 1999. године припадници посебних јединица полиције спровели су легитимну антитерористичку операцију усмјерену против командног центра тадашње 161. бригаде ОВК "Агим Целеј Цоли", односно батаљона "Садик Шаља", који је био одговоран за убиство тројице полицајаца почетком јануара те године.

Акцију су на позив полиције пратили и посматрачи ОЕБС-а, али и новинари из неколико страних телевизијских и новинских кућа, који су могли на лицу мјеста да сниме опкољавање и заузимање једног од важних упоришта ОВК.

Послије сукоба српске полиције са албанским екстремистима у селу Рачак пронађена су тијела 45 Албанаца.

То је био и повод за НАТО бомбардовање СР Југославије које ће услиједити исте године - 24. марта 1999. Случај "Рачак" и данас код српске и албанске стране изазива опречна мишљења.

Рачак је уједно и "прославио" тадашњег шефа верификационе Мисије ОЕБС-а Вилијама Вокера који је одмах тврдио да је ту почињен ратни злочин.

Додатне контраверзе изазвале су дилеме експерта за судску медицину. Тако је фински стручњак Хелен Ранте навела да резултати обдукције указују да су жртве стријељане, али двије године касније у научној публикацији која је објављена у Финској, група експерата судске медицине анализирала је сву документацију и извела недвосмислени закључак да тај извјештај Ранте није био тачан.

Некадашњи командант Посебних јединица полиције генерал Горан Радосављевић својевремено је рекао да је МУП Србије након дуго припрема одлучио да изврши антитерористичку акцију у Рачку.

"Планирали смо да кренемо у вријеме када нас не очекују, око три, четири ујутру, зима је била, 15. јануар, прије тога смо знали да у селу нема цивила. У то вријеме у том селу живјело је око 3.000 становника и замислите да нема дима ни из једне куће, трагова у снијегу. Јасно нам је било да су остали само терористи у једном објекту", причао је тада Радосављевић.

Према његовим ријечима, дошли су им иза леђа, нашли ровове које су правили, а за које је српска страна знала према ранијим извиђањима.

Нагласио је да је у тој акцији ликвидиран много већи број терориста него што је приказано.

"Када је трећи дан акције завршен, дошли смо до материјалних доказа да смо ми у праву. Да се не лажемо - Запад никада неће признати да је то била легитимна акција, да нису страдали недужни цивили, већ терористи који нису хтјели да се предају", рекао је Радосављевић.

Истражни судија у случају "Рачак" Даница Маринковић рекла је раније да је једина истина да су тога дана у Рачку погинули припадници терористичке организације ОВК, а да је верзија о масакру измишљена као повод за бомбардовање СР Југославије.

"Пронађене су велике количине оружја, ровови, штаб који смо пронашли, униформе УЧК... Све то доказује да је у Рачку било велико упориште и штаб терористичке банде УЧК и да су 15. јануара 1999. године погинули терористи од стране изведене акције припадника српске пилиције", истакла је Маринковићева.

Случај "Рачак" је био и једна од најважнијих тачака оптужница пред Хашким трибуналом против Слободана Милошевића, тадашњег предсједника СРЈ, Николе Шаиновића, потпредсједника тадашње Владе СРЈ и Милана Милутиновића, предсједника Србије.

У сва три случаја, тужилац је током поступка одустао од ове тачке оптужнице. Међу оптуженима у Хагу био је и полицијски генерал Властимир Ђорђевић. Међутим Рачак није била једна од тачака оптужице, већ је само хронолошки наведен.

Некадашњи истражни судија Даница Маринковић је тврдила да је то што је у Хагу одбачена оптужница о случају "Рачак" велика побједа Србије и што од Срба нико није осуђен као одговоран за тај догађај.

Албанци тврде да је у Рачку 15. јануара 1999. почињен масован ратни злочин. Ту тврдњу аргументују извјештајем Верификационе Мисије ОЕБС-а, али и тврдњама шефа те мисије Вокера.

Специјално тужилаштво у Приштини је крајем прошле године подигло оптужницу против 21 особе за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва у селу Рачак, уз приједлог да се суђење одржи у одсуству оптужених.

Маринковићева је након тога рекла да је ријеч о политички мотивисаном процесу, а да је циљ таквих оптужница застрашивање српског становништва на Косову и довела у питање могућност фер суђења.