Зашто Алцхајмер брише сјећања на вољене особе?

Немогућност препознавања вољених, типична за Алцхајмерову болест, могла би да буде посљедица пропадања заштитних мрежа које окружују неуроне у мозгу, међутим, постоје лијекови, који се већ проучавају у терапији тумора и артритиса, који би могли да обнове те структуре и сачувају сјећања, показује експеримент на мишевима који су спровели Универзитет Вирџиније и Вирџинија Тек, објављен у часопису "Алцхајмер и деменција".

"Откривање структурне промјене која објашњава специфичан губитак меморије код Алцхајмера изузетно је узбудљиво", изјавио је координатор студије Харалд Зонтајмер.

Према његовим ријечима, у питању је потпуно нова мета, а већ имамо доступне потенцијалне лијекове, пише Танјуг.

Његов истраживачки тим је раније показао да у одређеним регионима мозга постоје структуре (тзв. перинеуронске мреже) које формирају мрежасту матрицу око неурона, служећи као кључна баријера која омогућава да неурони правилно комуницирају и стварају нова сећања.

Полазећи од тога, истраживачи су претпоставили да би промене на тим мрежама могле да буду критична прекретница у развоју Алцхајмера.

Нови експерименти на мишевима то потврђују: јединке са оштећеним перинеуронским мрежама у ЦА2 подручју хипокампуса губе способност да памте друге мишеве (тзв. социјална меморија), иако и даље могу да стварају нова сећања о предметима у својој околини.

Ово одражава оно што се види код људи са Алцхајмером, код којих социјална меморија често нестаје прије меморије о предметима.

Истраживачи су затим покушали да употребе лијекове - инхибиторе матриксних металопротеиназа (ММП), који блокирају ензиме способне да разлажу протеине ванћелијског матрикса, укључујући и оне у перинеуронским мрежама.

Резултати показују да мишеви који су примали ММП инхибиторе имају мању деградацију тих мрежа и задржавају бољу социјалну меморију упркос Алцхајмеру.

Прије него што се овај приступ тестира на људима, упозорава Зонтајмер, биће потребно спровести додатна истраживања о безбједности и ефикасности.