Лабораторијски и санитарни инжењери траже системско признање професије

Оснивање Удружења лабораторијских и санитарних инжењера Републике Српске представља важан корак ка јачању и унаређењу здравственог система, али и институционално-нормативној афирмацији ове струке, изјавио је Срни предсједник Удружења Немања Јовичић.

Јовичић је навео да је један од циљева системско признавање лабораторијских и санитарних инжењера у здравственој заштити, те унапређење стандарда и услова рада у оквиру здравствених установа.

Он појашњава да ови инжењери кроз систематизацију радних мјеста у здравственим установама нису у потпуности препознати, а носиоци су кључних дијагностичких превентивних процеса унутар здравствене заштите.

"Тренутно бројимо више од 350 лабораторијских и санитарних инжењера од Требиња до Новог Града, из свих здравствених установа у Републици Српској, од домова здравља, болница, Клиничког центра у Бањалуци, као и приватних установа", навео је Јовичић, магистар лабораторијских технологија запослен у Амбуланти породичне медицине у Источном Старом Граду.

Он је указао да је у већини здравствних установа на вољу послодаваца стављено да у оквиру својих лабораторија и хигијенско-епидемиолошких служби запошљавају инжењере лабораторијске дијагностике или лабораторијске техничаре.

"Суштински проблем је што је на послодавцу да ли ће запослити инжењера или техничара, односно да ли ће запослити човјека са високом стручном спремом или колегу са средњом стручном спремом са мање компетенција", појаснио је Јовичић.

Он каже да ће многа питања иницирати у разговору да ресорним министром како би заједнички ријешили оно са чим се сусрећу, а то је да се образује кадар који суштински нема адекватно запослење у систему здравствене заштите.

"Правилници су јако стари. Имамо правилник о стандардима, нормативима унутар обавезног здравственог осигурања из 2004. или 2005. године који прописује колико треба да буде запослено радника у лабораторији, у другим организационим јединицама које се тичу наше професије. Разговараћемо са министром да то промијенимо, да адекватно дефинишемо ко чини тим лабораторије, хигијенско-епидемиолошке службе унутар дома здравља, болнице, клиничког центра", навео је Јовичић.

Он сматра да би положај ове професије требало да буде дефинисан у оквиру Закона о здравствној заштити.

"Надам се да ћемо имати разумијевање Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске. Ми смо се школовали у високошколским установама у Српској и БиХ, ми остајемо овдје", каже Јовичић.

Он је указао и на одлив здравствених радника, како у Федерацију БиХ, тако и у друге земље - ЊЕмачку, Аустрију гдје су признате ове професије.

"Ми остајемо овдје. Од нас 350 скоро сви радимо у јавним здравственим и приватним установама. Посвећујемо свој рад и компетенције, за шта смо се школовали, нашој Републици Српској. Остајемо ту и тражимо да имамо радно мјесто квалификовано према нашој стручној спреми", поручио је Јовичић.

Према његовим ријечима, на подручју Сарајевско-романијске регије има тридесетак лабораторијских и санитарних инжењера.

Када је ријеч о активностима Удружења, Јовичић је навео да ће радити и на континуираној едукацији чланова, стручном усавршавању, организовању семинара, конгреса, симпозијума, те представљању нових технолошких достигућа у лабораторијској дијагностици.

Оснивачка скупштина Удружења лабораторијских и санитарних инжењера Републике Српске одржана је 24. јануара у Добоју, а сједиште ће бити у Источном Сарајеву.