Припремите се за најкраћи дан у години: Доноси добру вијест

Нед‌јеља, 21.децембар, је најкраћи дан у години сјеверно од екватора, када солистициј означава почетак астрономске зиме. Супротно је на јужној хемисфери, гд‌је је ово најдужи дан у години и гд‌је почиње љето.

Ријеч "солстициј" потиче од латинских ријечи "сол", што значи сунце, и "ститиум", што може значити "пауза" или "заустављање".

Солстициј означава крај годишњег кретања Сунца ка вишим или нижим тачкама на небу.

Зимски солстициј је тренутак када Сунце прави најкраћу и најнижу путању.

Добра вијест за љубитеље астрономије јесте да тада Сунце поново почиње да се пење, а дани ће се продужавати сваког дана све до краја јуна, преноси Н1.

Људи већ вијековима обиљежавају солстицијуме прославама и споменицима попут Стоунхенџа, који је пројектован тако да се поклапа са путањама Сунца током солстицијума. Али шта се заправо дешава на небу?

Шта је солстицијум?

Док Земља кружи око Сунца, она то чини под нагибом, због чега Сунчева топлота и свјетлост током већег дијела године не падају равномјерно на сјеверну и јужну половину планете.

Солстициј означавају тренутке када је нагиб Земље ка Сунцу или од Сунца највећи. То значи да хемисфере добијају веома различите количине сунчеве свјетлости, а разлика између дана и ноћи је највећа.

Током зимског солстиција на Сјеверној хемисфери, горња половина Земље је највише нагнута од Сунца, што доводи до најкраћег дана и најдуже ноћи у години. Зимски солстициј може да падне између 20. и 23. децембра, а ове године то је 21. децембар.

Супротно се дешава током љетњег солстиција на Сјеверној хемисфери: горња половина Земље је нагнута ка Сунцу, што ствара најдужи дан и најкраћу ноћ у години. Овај солстициј се дешава између 20. и 22. јуна.

Шта је еквиноциј?

Током еквиноција Земљина оса и њена орбита се поравнавају тако да обје хемисфере добијају једнаку количину сунчеве свјетлости.

Ријеч "еквиноциј" потиче од двије латинске ријечи које значе "једнако" и "ноћ". То је зато што током еквиноцијума дан и ноћ трају готово исто, иако, у зависности од мјеста на планети, једна страна може имати неколико минута више.

Јесењи еквиноциј на Сјеверној хемисфери може да падне између 21. и 24. септембра, у зависности од године. Прољетна равнодневница може да падне између 19. и 21. марта.

Која је разлика између метеоролошких и астрономских годишњих доба?

То су једноставно два различита начина под‌јеле године.

Док астрономска годишња доба зависе од кретања Земље око Сунца, метеоролошка годишња доба се одређују према временским условима.

Метеоролози дијеле годину на тромјесечне сезоне на основу годишњих температурних циклуса.

По том календару, прољеће почиње 1. марта, љето 1. јуна, јесен 1. септембра, а зима 1. децембра.