Научници открили зашто неке успомене трају цијели живот, а друге брзо блиједе

Наш мозак свакодневно прима огромну количину информација, али само мали дио њих прелази у дугорочна сјећања.

Иако нам се може чинити да је процес задржавања успомена случајан, истраживања са Рокфелер универзитета показују да се у позадини налазе прецизни “молекуларни тајмери” који одређују шта ће мозак задржати, а шта ће одбацити.

Да би разумјели како се успомене формирају, научници су користили виртуелну стварност за мишеве, што им је омогућило да прате мозак у реалном времену док животиње уче нове информације. Откривено је да сваки молекул укључен у процес памћења дјелује као дио великог оркестра.

Неки од ових молекула активирају се одмах и учествују у стварању почетне успомене, али брзо нестају. Други се активирају касније и постепено “учвршћују” искуство, што их чини дуговечним тајмерима. Што су дуже присутни, већа је вјероватноћа да ће се сјећање претворити у дугорочну меморију.

Ова разлика је важна јер мозак не чува све што доживимо. То би било енергетски неефикасно, па зато задржава само оно што препозна као значајно или често коришћено.

Како мозак одлучује шта вриједи памтити

Таламус, смјештен у централном дијелу мозга, дјелује као контролни центар за памћење. Он прикупља информације из различитих можданих области, филтрира их и просљеђује најважније у кору великих хемисфера, гдје се дугорочна сјећања стабилизују.

Испитивања на мишевима показала су да се понављана искуства као што су мјеста која животиња редовно посјећује или звуци које често чује, много лакше претварају у трајне успомене, док ријетка, неважна или тешко повезива искуства брже блиједе.

Три кључна молекула памћења

Научници су идентификовали три посебно важна молекула – Цамта1 и Тцф4 дјелују у таламусу, док је Асх1л активан у предњем кортексу. Иако ниједан од њих није неопходан за стварање иницијалне успомене, сва три су кључна за њено дугорочно одржавање. Могу се замислити као стражари на вратима меморије – ако нису присутни, успомене временом постају нестабилне и распадају се.

Универзални принципи памћења

Асх1л припада породици протеина који не регулишу само когнитивно памћење, већ учествују и у другим биолошким процесима, као што су имунолошка меморија или механизми којима ћелије “памте” своју функцију током развоја.

Ово показује да је задржавање информација дубоко укоријењен принцип живота. Памћење није ограничено само на нервни систем. Оно представља универзални механизам помоћу кога различити биолошки системи чувају информације неопходне за преживљавање.

Значај за медицину и будућност

Боље разумијевање молекуларних тајмера могло би да помогне развоју нових приступа у лијечењу Алцхајмерове болести и других поремећаја памћења. Ако се утврди који молекули и регије мозга одржавају успомене у “живом” стању, биће могуће циљано подржати или надомјестити оштећене меморијске путеве.

Такав приступ могао би довести до третмана који не само да успоравају губитак памћења, већ и активније доприносе његовој обнови.

Шта слиједи?

Сљедећа фаза истраживања усмјерена је на разумијевање начина на који се молекуларни тајмери активирају, колико дуго остају укључени и како сарађују различити дијелови мозга током тог процеса.

Посебна пажња и даље је на таламусу, који дјелује као диригент у сложеној мрежи можданих веза одговорних за трајност сјећања. Живот једне успомене, дакле, не почиње и не завршава у хипокампусу .Таламус и његове везе са кором управљају тим процесом и одређују колико дуго ће сјећање опстати, преноси РТС.