Црви откривају тајну за дужи живот

Научници који проучавају старење открили су да сензорне информације као што су додир и мирис могу поништити ефекте дијететске рестрикције на продужење живота тако што потискују кључни ген за дуговјечност – фмо-2.

Када је превише активан, ген чини да црви буду необично равнодушни према опасности и храни, што указује на компромисе између дужине живота и понашања.

Студија наглашава колико су дубоко повезани мозак, метаболизам и животна средина. Ове путање би могле бити циљане ради продужења живота без екстремних дијета.

Сигнали из животне средине могу укључити или искључити путање за дуговјечност, показујући да животни вијек увелико зависи од начина на који организми перципирају своје окружење.

Заинтересованост за продужавање људског живота је можда посебно видљива данас код извјесних технолошких ентузијаста, али су људи вијековима фасцинирани идејом трајног извора младости, па чак и бесмртности.

Неки од приступа који су највише подржани научним доказима, као што је строга дијета ради здравља и дуговјечности, могу бити тешки за досљедно спровођење.

Како животна средина обликује дуговјечност

Нови рад научника са Медицинског факултета Мичигенског универзитета истиче значајне везе између гена повезаног са дуговечношћу, утицаја животне средине и понашања.

Ови налази помажу истраживачима да се приближе откривању биолошких путања које би се могле употребити за продужавање живота, уз избјегавање неугодних аспеката тренутних стратегија.

Прва студија користи стандардни модел Ц. елеганса (врсте црва која се нашироко проучава) да би истражила како сигнали из животне средине и приступ храни утичу на дуговјечност.

"Вјеровали или не, већина кључних идеја и типова метаболизма које проучавамо оџана је од црва до људи", кажу истраживачи.

И људи и црви луче хормоне, укључујући адреналин или допамин, као одговор на оно што осјећају око себе. Неурони у црвима реагују на околину на прилично сличан начин, изазивајући физиолошке промјене.

Раније истраживање је показало да стрес повезан са ограниченом доступношћу хране може повећати преживљавање. Рад на мушицама је открио да пуко мирисање хране може поништити ову корист у погледу преживљавања.

Истраживачи су поставили питање да ли би друга сензорна искуства, попут додира, такође могла смањити исходе продужења живота које има дијететска рестрикција и који механизми би могли бити укључени.

Да би то истражили, поставили су црве на слој перли које су имитирале осјећај Е. цоли који обично имају док се хране.

Овај благи тактилни сигнал био је довољан да потисне активност цријевног гена повезаног са дуговјечношћу (фмо-2) и редуковао је продужење животног вијека које обично производи дијететска рестрикција. Раније је показано, 2015. године, да је фмо-2 и нужан и довољан за продужавање животног века као одговор на дијететску рестрикцију.

"Ензим фмо-2 преобликује метаболизам и тако повећава животни вијек. Без овог ензима, дијететска рестрикција не доводи до дужег животног вијека", кажу истраживачи.

Експерименти су открили да додир активира нервни склоп који мијења сигнале из ћелија које ослобађају допамин и тирамин. Ово смањује индуковање цревног фмо-2 и редукује користи за дуговјечност од ограничених исхрана.

Потенцијал за манипулацију механизмима дуговјечности

Најзначајнија импликација по људско здравље јесте да се ови склопови могу потенцијално прилагодити.

"Ако бисмо могли индуковати фмо-2 без одузимања хране, могли бисмо активирати реакцију на стрес и преварити ваш мозак да вас учини дуговјечним", кажу истраживачи.

Међутим, пре него што то буде могуће, морају се разумјети друге улоге фмо-2 у живим организмима.

У посебној студији, откривено је да ензим утиче на понашање на јасан и мјерљив начин. Црви са превише израженим фмо-2 показали су незнатну реакцију на позитивне или негативне промјене у свом окружењу. Нису се повукли од потенцијално опасних бактерија, а након кратког гладовања нису застали да једу као што би типични црви то урадили.

Такође, црви којима је фмо-2 потпуно недостајао рјеђе су истраживали своје окружење него нормални црви.

Обе промјене у понашању произашле су из промјењеног метаболизма триптофана.

"Постојаће споредни ефекти било које интервенције за продужавање живота — и мислимо да ће један од споредних ефеката бити бихевиорални", кажу истраживачи.

"Разумијевањем ове путање могли бисмо обезбједити суплементе ради компензовања неких од ових негативних бихевиоралних ефеката".

У плану је наставак истраживања како мозак, метаболизам, понашање и здравље међусобно д‌јелују, са циљем подршке развоју лијекова који циљају ове природне путање, преноси Telegraf.rs.

Истраживање свих појединачних сигнала на које наш мозак реагује из утробе је област интензивне активности, али још недовољно схваћена.