BBC: Otkriveni znakovi života na drugoj planeti

Naučnici sa Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji otkrili su nove, iako još uvek neizvijesne, dokaze koji bi mogli da ukažu na postojanje života na egzoplaneti K2-18b, svijetu koji se nalazi oko 1,1 trilion kilometara od Zemlje.

Koristeći svemirski teleskop Džejms Veb (JVST) američke NASA-e, istraživači su primijetili u atmosferi planete tragove molekula koji se proizvode isključivo biološki na Zemlji. Tačnije, na našoj planeti ih proizvode isključivo jednostavni mikroorganizmi.

Ovo je druga, i do sada najperspektivnija, detekcija životnih supstanci na K2-18b. Ali naučnici upozoravaju da je za konačnu potvrdu potrebno više podataka.

Atmosfera puna molekula povezanih sa životom

Tim sa Univerziteta u Kembridžu analizirao je svetlost koja prolazi kroz atmosferu planete dok kruži oko njene male crvene zvijezde. U toj analizi otkriveni su hemijski tragovi najmanje jednog od dva molekula povezana sa životom: dimetil sulfida (DMS) i dimetil disulfida (DMDS). Na Zemlji ove gasove proizvode morski fitoplankton i bakterije.

„Količina ovog gasa koju procjenjujemo u atmosferi planete je hiljadama puta veća nego na Zemlji“, rekao je šef istraživanja prof. Nikku Madhusudhan. "Ako je ova veza sa životom stvarna, onda bi ova planeta mogla da vrvi od života."

Prema njegovim riječima, iznenađujuće je otkrivanje ove skale tokom jednog posmatranja. „Ovo je do sada najjači pokazatelj da možda nismo sami. Realno, mogli bismo da potvrdimo signal u roku od jedne do dve godine.“

Ima još mnogo nepoznanica.

Uprkos uzbuđenju, Madhusudhan i kolege priznaju da je ovo samo početak. Trenutna pouzdanost podataka je oko 99,7%, što naučnici nazivaju tri sigma, ali za tvrdnju o otkriću potrebna je preciznost od pet sigma (99,99999%).

Prije 18 mjeseci signal je bio još slabiji, samo jedna sigma (68%), a onda su rezultati dočekani sa skepsom. Ali čak i ako dostignu pet sigma, to ne znači da su zaista pronašli život.

„Čak i sa takvom sigurnošću, pitanje porijekla ovog gasa i dalje ostaje“, upozorava prof. Ketrin Hejmans, škotski astronom i nezavisni stručnjak. „Na Zemlji ga proizvode mikroorganizmi, ali u svemiru mogu da se odvijaju veoma čudni geološki procesi koje ne razumijemo u potpunosti.

Tim Kembridža sada sarađuje sa drugim laboratorijama kako bi testirao da li se DMS i DMDS mogu proizvesti na način koji ne uključuje život.

Naučne kontroverze o prirodi planeta

Pored molekula, naučnici raspravljaju i o sastavu samog K2-18b. Neki vjeruju da planeta ima ogroman tečni okean, što bi podržalo hipotezu o životu, posebno zbog odsustva amonijaka u atmosferi, koji bi voda mogla da apsorbuje.

Ali drugi, poput profesora Olivera Šortla sa Kembridža, tvrde da bi to takođe mogao biti okean rastopljene stijene, što isključuje mogućnost života.

Postoje i tumačenja koja opisuju K2-18b kao mini gasnog giganta bez čvrste površine, poput modela dr Nikolasa Vogana iz NASA-inog Ejms centra. Ali ni ta teorija nije univerzalno prihvaćena, jer ne objašnjava sve podatke koje je prikupio teleskop Džejms Veb.

"Živi univerzum je na dohvat ruke"

Uprkos svim nepoznanicama, Madhusudhan ostaje optimista.

„Možda ćemo se za nekoliko decenija osvrnuti na ovaj trenutak i prepoznati ga kao prekretnicu, kada nam je živi univerzum postao nadohvat ruke“, rekao je on i dodao: „Ovo bi mogao biti prelomni trenutak u kojem ćemo odjednom moći da odgovorimo na fundamentalno pitanje: da li smo sami u univerzumu?“

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu The Astrophisical Journal Letters.