AI и двострука реалност одрастања

Сјећате ли се времена када је највећа брига у одгоју дјеце била колико времена дијете проводи испред телевизора? Данас то буди носталгију. Живимо у свијету без „off“ прекидача, гдје се све прилично убрзано одвија. У њему владају алгоритми који не троше само вријеме одраслих, него и дјеце, активно обликују њихов поглед на свијет и одрастање. Одрастање уз вјештачку интелигенцију могла би се описати кроз различите аналогије и двоструку реалност, која се креће између игре и опасности.

Развој вјештачке интелигенције доноси невидјене могућности, али и опасности које захтијевају опрез. У средишту те дебате налази се питање сигурности младих: како заштитити дјецу и тинејџере од негативних утицаја технологије која директно обликује њихову будућност?

Утицај вјештачке интелигенције на дјецу

Не заборавите на важну чињеницу која више не треба никакав доказ: дјеца су прва која савладавају нове технологије. Извјештаји показују да дјеца од 8 до 10 година проводе у просјеку шест сати дневно пред екранима, док предтинејџери (узраста 11–14 година) у просјеку проводе око девет сати дневно.

Kaspersky наводи удвостручен пораст интересовања дјеце за AI у односу на 2024. годину што говори да су дјеца не само знатижељна око вјештачке интелигенције, него је она активно интегрисана у њихову дигиталну културу. Истраживања показују да деца могу ефикасно учити са вјештачком интелигенцијом када је дизајнирана на етичким и образовним принципима. Вјештачка интелигенција може подржати усвајање језика и креативност кроз интерактивно приповиједање, игре вокабулара, стварање умјетности, компоновање музике и вјежбу разговора, помажући на овај начин да дјеца изграде нове вјештине на разигран и занимљив начин.

Према мишљењу професора са Hardvarda вјештачка интелигенција може симулирати неке образовне интеракције, али не може у потпуности замијенити дубљи ангажман и изградњу односа који произлазе из људске интеракције.

Академици ипак упозоравају на чињеницу да превише ослањања дјеце на AI може довести до тога да пропусте да развију критичко мишљење и да не науче да размишљу „својом главом“.

Ризици и опасности вјештачке интелигенције по безбједност дјеце

AI chatboots

У компјутерској науци ефекат Eliza је програм креиран још 1966. године, а који је био способан укључити људе у разговор који је подсјећао на разговор са психологом. Данас се програми попут овога зову chatbotovi и своју посебну популарност добили су са лансирањем Chat GPT, и конкурентским Claude, Grok, Gemini, итд. Конверзације са њима на различите теме су дио свакодневнице.

Извјештаји компаније Kaspersky показују да је више од 7,5% свих упита дјеце за претраживање односило се управо на AI chatbotove (ChatGPT, Gemini, итд.), посебно Character.AI - платформа која корисницима омогућава креирање или интеракцију с ботовима који опонашају измишљене или стварне ликове.

Са технологијом која је конципирана тако да опонаша и са немогућношћу развоја емпатије, AI chatbotovi могу одвести у скривене слијепе улице и оставити озбиљне посљедице по ментално здравље дјеце и тинејџера, као и утицати на њихове социјалне вјештине. Алармирајући знакови лошег утицаја Character.AI chatbota су документовани случајеви самоубиства.

Deepfake

Људски мозак природно вјерује ономе што види и чује. Као најбржа растућа пријетња у cyber простору-deepfake замагљује границе између стварности и фикције, због чега је deepfake озбиљна пријетња по сигурност. Нико није имун на ову пријетњу - модерне неуронске мреже могу клонирати нечији глас из само три до пет секунди звука и креирати врло увјерљиве видео записе од неколико фотографија.

Хаковање налога за размјену порука некога ко воли гласовне и видео поруке је jackpot за преваранте. С приступом видео снимцима и гласовним порукама, могу се генерисати лажне поруке које 95% људи не може разликовати од стварних порука пријатеља или колега. Од лажних видеа до "AI свлачења" фотографија с друштвених мрежа, заштита приватности постаје и озбиљна брига.

Питање које мучи родитеље - Како поставити границе дјеци за кориштење AI платформи

Будући да се значајан дио живота одвија online, родитељима је посебно важно да разумију шта привлачи пажњу њихове дјеце у дигиталном простору - шта траже, са ким разговарају, које платформе користе и који трендови утичу на њихова интересовања и понашање.

Постављање граница око дигиталних навика, више није само питање „колико сати“, већ „на који начин“. Разговарајте са дјецом о томе шта раде, које апликације користе и како. Истраживања показују да су њихове дигиталне навике прилично усталјене и требају контролу. Сат времена проведених у креирању дигиталне умјетности уз помоћ AI алата није исто што и сат времена бесциљног скроловања по алгоритмима друштвених мрежа и упадања у „зечију рупу“.

Највећа грешка је оставити дијете само у „лавиринту“ нових технологија. Када се родитељи активно укључе у дигитални свијет своје дјеце, они не само да отварају простор за искрен разговор, изградњу повјерења, већ и постављају темеље за њихово сигурно и одговорно понашање на интернету.

Поводом међународног дана сигурности на интернету који се обиљежава 10. фебруара сваке године, активне су бројне кампање које подсјећају да је сигурност на интернету заједничка одговорност - технолошких компанија, држава, родитеља и дјеце. Едукација је најбољи дигитални штит. Сазнајте све о најчешћим ризицима и опасностима у AI добу као и начинима превенције, истражите водич за сигурност дјеце на интернету, који је креирала једна од локалних друштвено одговорних компанија. Будите подршка на коју ваше дијете може да рачуна и у виртуелном свијету.