U Laktaše stigao zasluženi poziv: Novo ime na spisku reprezentacije Srbije

Pozvao me je sportski direktor kluba i rekao „Česitam, na spisku si za reprezentaciju“, ispričao je Strahinja Gavrilović, košarkaš Igokee, za Sputnjik, koji je na ovaj način saznao je da je dobio poziv od selektora Dušana Alimpijevića za predstojeći meč sa Turskom u okviru kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo.

Strahinja Gavrilović, srpski košarkaš koji trenutno nastupa za Igokeu, mogao je tokom karijere da se pohvali nevjerovatnim rekordom, savjetima i podrškom Nikole Vučevića, prilikama u velikim klubovima poput Partizana, ali sada na taj spisak može da doda i zvanje (seniorskog) reprezentativca.

Gavrilović tokom ove sezone bilježi sjajne partije u Igokei, a to nije promaklo budnom oku selektora Dušana Alimpijevića koji je Strahinjino ime stavio na širi spisak.

„Nekako je sve bilo neočekivano, sezona traje, igramo tri takmičenja, nemaš vremena da misliš o nečemu drugom, nego samo da igraš i pobjeđuješ. Jedan dan me je pozvao sportski direktor klub i rekao 'Čestitam. stigao je spisak za reprezentaciju i ti si na spisku'. To je prvi put da se nalazim na spisku za seniorsku reprezentaciju, velika čast i privilegija. Naravno, bio sam baš srećan u tom trenutku“, prenio je Gavrilović prve utiske Sputnjiku.

Za selektora je imao samo lijepe riječi.

„Stvarno samo riječi hvale imam za selektora. To koliko je profesionalno pristupio ulozi iskusio sam prije mjesec dana kada su me zvali iz saveza kondicioni treneri da provjere stanje i šta je sve potrebno. Samim tim pokazuje profesionalnost, njegova energija u toku vođenja, rezultati na zavidnom nivou, doživljava svaki trenutak, takođe rezultati sve pokazuju“, istakao je Strahinja.

Ove sezone srpski košarkaš prosječno je bilježio 14,9 poena, 4,3 skoka i jednu asistenciju, a neke od najboljih partija odigrao je protiv Partizana čiji je nekada dres nosio.

„Istina, strastveni sam navijač Partizana, i dan danas ih pratim, i dalje navijam za što bolji plasman Partizana u Evroligi. Sticajem okolnosti se desilo da protiv njih budu dobre partije. Ne gledam protiv koga igram, trudim se da se pokažem u što boljem svijetlu, ali eto to se desilo protiv Partizana“, rekao je Gavrilović.

U Igokei je jedan od najvažnijih šrafova ekipe, naročito kada gledamo poenterski učinak.

„Trudim se da steknem samopouzdanje iz agresivnije igre, sve ostalo je nagrada. Nikad nisam jurio poene niti da budem prvi poenter, ali to je došlo samo od sebe“, istakao je srpski košarkaš.

Strahinjina priča počela je na koledžu, ali ne onakvom kakva je ta ustanova danas.

„U trenutku kada sam išao na koledž nije toliko bilo aktuelno. Još sam bio u Radničkom igrali su ABA ligu, htio sam da spojim i obrazovanje i košarku, nisam bio definisan pa sam htio da iskoristim svaku šansu. Video sam to kao dobru priliku zbog lokacije, Los Anđeles, dosta igrača je sa tog koledža otišlo u NBA. Afirmisao sam se kao čovjek za te četiri godine, ne samo kao igrač. Time sam lupio još jednu recku na listi želja. U to vrijeme koledž je bio samo košarka, ne novac. Danas se na koledžu zaradi koliko u Evropi neko ne zaradi za cijelu karijeru“, rekao je Gavrilović.

U Los Anđelesu imao je posebno inspirativno društvo.

„Mnogo mi je pomogao Nikola Vučević, bio je na istom koledžu. Godinu dana prije mog dolaska otišao je u NBA. Povremeno je dolazio kada je bio u prilici i to mi je zaista mnogo značilo kao podrška“, otkrio je srpski košarkaš.

Šarenoliku karijeru pratili su i šarenoliki trenuci, od lijepih do onih težih. Sve ih je Gavrilović iznio najbolje što je mogao, a odluke koje je donosio nekako su uvijek ispostavljale kao ispravne.

„Poslije Amerike došao sam u Dinamik kod Mute Nikolića, to mi je bila najbolja opcija kako bih se razigrao. Poslije je uslijedio Partizan. Bio sam mlad, dosta igrača u rotaciji, promjenama trenera nisam dobijao šanse, ali ne bih mijenjao taj period jer sam dosta naučio. Uslijedio je odlazak u Španiju, Breogan i Mursija, tada se desila korona i to je bio najteži period. U tom trenutku mnogi igrači nisu imali klub, sam u Španiji, putovanja limitirana, policijski čas, samo treniraš ideš kući i to je svakodnevnica“, priča Strahinja.