I dokumenti se sele na telefon: Na njemu uskoro i lična karta, vozačka dozvola, diploma...

Sve članice Evropske unije do 24. decembra 2026. moraju građanima ponuditi najmanje jedan sertifikovani digitalni novčanik za čuvanje ličnih dokumenata i drugih podataka, ali su tu obavezu zasad ispunile samo tri države.

Evropska unija odredila je 24. decembar 2026. kao rok do kojeg svaka država članica mora građanima omogućiti korišćenje najmanje jednog sertifikovanog novčanika za digitalni identitet. Ipak, uvođenje novog sistema ne odvija se jednakom brzinom, pa su ga dosad pokrenule samo tri zemlje.

Uoči isteka roka, kroz pilot-projekte koje je finansirala EU, a u kojima je učestvovalo oko 350 organizacija, izdato je više od 1.500 digitalnih potvrda i obavljeno preko 8.000 prekograničnih transakcija.

To, na primjer, znači da bi korisnik mogao dokazati da je punoljetan, a da pritom ne otkrije datum rođenja niti druge podatke sa lične karte.

Korišćenje digitalnog novčanika biće dobrovoljno, dok će lične karte, vozačke dozvole i ostala dokumenta u papirnom ili fizičkom obliku ostati važeća.

Italija prednjači, neke države odgađaju primjenu

Uvođenje digitalnog identiteta značajno se razlikuje među članicama EU. Italija prednjači sa gotovo osam miliona aktivnih korisnika mjesečno.

Nemačka planira pokretanje sistema u januaru 2027, neposredno nakon evropskog roka, dok je Holandija početak primene odgodila za kraj 2027. godine. Holandski pilot-projekat imao je svega 57 korisnika.

Bugarska, s druge strane, još radi na zakonodavnom okviru potrebnom za primenu digitalnog novčanika.

Banke moraju da budu spremne od jula 2027.

Kompanije koje posluju u Evropskoj uniji moraće da prihvataju evropski novčanik digitalnog identiteta najkasnije od 24. decembra 2027. godine.

Za banke će ova obaveza početi ranije – već u julu 2027, prvenstveno zbog pravila koja se odnose na identifikaciju klijenata i sprečavanje pranja novca.

Organizacija za zaštitu digitalnih prava EDRi upozorila je, međutim, na pojedina rješenja u nacrtima pravila. Posebnu zabrinutost izazivaju mogući zahtjevi za korišćenje tehnologije prepoznavanja lica, kao i odredbe koje bi mogle umanjiti zaštitu privatnosti građana.