Pet država traži pauzu u procesu integracija Crne Gore u EU, pridružila im se i Hrvatska

Holandija je tražila pauzu u procesima koji se tiču daljih integracija Crne Gore u Evropsku uniju, navodeći kao obrazloženje potrebu za dodatnom analizom i doslednijom primenom svih definisanih standarda, piše podgorički Dan.

U tom zahtevu su joj se pridružile Hrvatska, Estonija, Litvanija i Letonija, čime je stvoren dodatan pritisak na dosadašnji tempo pregovora, saznaje nezvanično Dan.

Pomenute države insistiraju na detaljnoj proveri ispunjenosti ključnih kriterijuma pre nego što se donesu bilo kakve nove odluke na evropskom nivou.

Prema izvoru Dana iz Brisela, u ovom trenutku sasvim je neizvesno kada će doći do pomaka ka zatvaranju poglavlja i zakazivanju Međuvladine konferencije.

Rasprave unutar radnih tela pokazuju ozbiljne razlike u pristupima članica, dok diplomate upozoravaju da bez potpune saglasnosti svih strana nije moguće napraviti naredne korake.

Atmosfera u evropskim krugovima odražava suzdržanost, pa se očekuje da će predstojeći susreti proći u intenzivnim razgovorima kako bi se ponovo uspostavio minimalni konsenzus.

Ono što je sada već, čini se, izvesno jeste da neće biti zatvaranja poglavlja na marginama Saveta EU ovog meseca, kako se očekivalo i kako je najavljivano. Kako prenosi RTCG, intenzivno se radi na dobijanju zelenog svetla za neka od njih.

„Mnoga od tih poglavlja veoma su tehnička i zahtevaju da svaka država članica obavi opsežne unutrašnje konsultacije. Dakle, postoji želja da se ostvari napredak. Apsolutno smo sigurni u to i svakako smo gurali ambicioznu agendu u smislu dobijanja odobrenja, ali, jednostavno, mislim da nam je zapravo ponestalo vremena da se posao privede kraju. Skoro je završen. Tako da je u pitanju faktor vremena pre nego bilo šta drugo“, kazao je zvaničnik EU.

On je istakao da je tokom jula uložen veliki napor kada su održane četiri međuvladine konferencije, kako za otvaranje klastera za Ukrajinu i Moldaviju, tako i za zatvaranje poglavlja za Albaniju i Crnu Goru.

Prema njegovoj pretpostavci, trenutna dešavanja najverovatnije su ulazak u novi ciklus razmatranja i odobravanja nacrta zajedničkih pozicija za zatvaranje različitih poglavlja.

Crna Gora je do sada zatvorila 18 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja.

Poslednja Međuvladina konferencija na kojoj su zatvorena poglavlja održana je u julu. Tada se govorilo o mogućnosti zatvaranja još jednog poglavlja pre letnje pauze, međutim, rampu na poglavlje 14 stavila je Hrvatska.

To je drugo poglavlje čijem zatvaranju je na put stala ta susedna država. Hrvatska je do sada dala saglasnost za zatvaranje gotovo svih poglavlja, ali zadržava rezervu prema poglavlju 14, koje se odnosi na saobraćajnu politiku, a već dve godine blokirano je i poglavlje 31, koje pokriva spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Međuvladina konferencija sredinom oktobra kao najoptimističniji scenario

Pred Evropskom komisijom trenutno se nalazi devet pregovaračkih pozicija, a ministarka evropskih poslova Maida Gorčević najavila je da će do kraja godine biti poslate i pozicije za preostalih pet poglavlja.

Takvim porukama održavala se optimistična prognoza da bi Crna Gora mogla da ostvari zacrtani cilj i do kraja godine okonča pregovarački proces sa EU.

Ipak, trenutna situacija u evropskim diplomatskim krugovima jasno ukazuje da još uvijek nije izvjesno kada bi se moglo zatvoriti još poglavlja. Najoptimističniji scenario je da bi prva naredna Međuvladina konferencija mogla da se održi sredinom narednog meseca u Luksemburgu.