Помен у Брадини: Обиљежене 34 године од звјерског убиства 48 српских цивила

Срби страдали прије 34 године у Брадини су залог честитости и невиности, а иако убијени неправедно, живи су пред Богом, поручио је у бесједи Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије.

"Боље је да будемо народ који су убијали него да будемо злочинци. Бог не гледа на нас привремено - њему су и прошлост и будућност и вјечност - једна књига. Они наши који су отишли пред лице Божије, макар убијени неправедно и макар се мржња излила на њих, живи су пред лицем Божијим и они су наш залог", рекао је митрополит Димитрије који је служио литургију у обновљеном Храму Вазнесења Господњег у Брадини код Коњица поводом 34 године од звјерског злочина над 48 српских цивила које су убили припадници муслиманских и хрватских снага, а потом спалили ово и околна села.

Митрополит Димитрије је истакао је да се треба молити за њихове душе, али да се Срби могу и њима молити јер су они залог пред лицем Божијим да се народ врати на прави пут.

"Ваши рођаци, браћа, очеви и дједови залог су да будемо људи, а Бог ће уредити све и даће нам таман онолико колико нам треба да нас припреми за вјечни живот, који овдје почиње и наставља се код Бога живога", поручио је митрополит Димитрије.

Његово високопреосвештенство је истакло да ће Господ помоћи ако буде имао коме, те пожелио да никада не буду заборављене српске жртве јер су оне понос и молитвеници свога народа пред Богом.

"Они су наш залог честитости, невиности и свега доброг. Да ваша дјеца расту у миру и љубави, али и да се сјећају да зло може избити када човјек изгуби Бога", поручио је митрополит Димитрије.

Митрополит Димитрије позвао је вјерни народ да се моли Богу и да не гледа на земаљска блага, већ на чистоту духа.

"Окрените се Богу који дарује милост, свјетлост и благослов. Вјера је једино сигурно уточиште", поручио је митрополит Димитрије.

Истичући да је Господ све учинио ради људи и њихового спасења, митрополит Димитрије је указао и да их је створио ради себе.

"Када нас је стварао, није нас створио да нам гроб буде посљедња станица - него да будемо вјечна бића", поручио је митрополит Димитрије.

Обиљежавању су, осим чланова породица убијених Срба из Брадине, присуствовали и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мирослав Вујичић, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, представници Канцеларије Владе Републике Српске у Мостару, представници Амбасаде Велике Британије и ОЕБС-а, као и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

Након почетка ратних сукоба, муслимани и Хрвати у Коњицу организовано су чинили злочине над Србима усмјерене на уништење српског народа на том подручју, а убиства Срба вршена нарочито у мају 1992. године.

Приликом напада на српска села Брадину, Доње Село, Блаце и друга мјеста, припадници муслиманских и хрватских војних јединица масовно су убијали Србе који нису успјели да побјегну.

На подручју цијеле општине Коњиц, након почетка посљедњег рата, Срби су убијани тамо гдје су се затекли, а многи су депортовани у логоре "Челебићи" и "Мусала", гдје су били изложени понижавању и тешком психичком и физичком мучењу, што се често завршавало смртним исходом.

Убијани су и старци, жене, дјеца, болесни и изнемогли. Неки српски цивили убијани су клањем, као у вријеме геноцида у Другом свјетском рату.

У злочинима над Србима учествовали су и муџахедини из исламских земаља, који су били у саставу муслиманских војних јединица.

Упркос подацима о масовним злочинима над Србима на подручју Коњица, поступак пред Хашким трибуналом ограничио се само на четворицу извршилаца злочина — Зејнила Делалића, Здравка Муцића Паву, Хазима Делића и Есада Ланџу званог Зенга — и то само за убиство 13 Срба у једном логору.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана, на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем, поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор био је Влад, односно Владимир Олшански, поријеклом Чех, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, те је давао материјал и машине потребне градитељима.

Трудом некадашњих житеља овог мјеста, који сада живе у избјеглиштву, већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе и у иностранству, обновљена је спољашњост храма и постављен нови кров, чиме је спријечено даље пропадање.

Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини више не живи ниједан православац.