Сједница Владе: Усвојена одлука о 19. емисији обвезница Републике Српске

Влада Републике Српске утврдила је данас, на 15. сједници у Бањалуци, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о електричној енергији, по хитном поступку, којим се уређује област складиштења електричне енергије и јача стабилност електроенергетског система.

Постојећи закон, који је ступио на снагу 2020. године, није обухватао складиштење електричне енергије, јер тадашња регулатива Европске уније није третирала ову дјелатност, а складиштење је било на нивоу експерименталних активности. У међувремену је дошло до наглог раста производње електричне енергије из соларних извора, те боља доступност у смислу смањења цијена батерија, што је створило потребу за законским уређењем ове области.

Измјенама закона омогућава се кориштење складишних капацитета, посебно батеријских система, боље искориштавање енергије из обновљивих извора, као и прецизније уређење статуса активних купаца. Приједлог закона је утврђен по хитном поступку због динамичног развоја соларне енергетике и потребе да се у што краћем року обезбиједе јасна правила која доприносе стабилности и поузданости електроенергетског система.

Влада је утврдила Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о енергетици, по хитном поступку.

Разлози за доношење измјена и допуна Закона о енергетици су потреба да се у овом закону, који дефинише енергетске дјелатности, уведе нова дјелатност складиштења електричне енергије и пропишу изузећа од обавезе прибављања дозволе за складиштење.

Постојећи Закон о енергетици из 2009. године, као ни његове измјене из 2023. године, није регулисао ову дјелатност, јер ни Закон о електричној енергији до недавно није препознавао складиштење електричне енергије. У то вријеме, складиштење енергије било је на нивоу експерименталних активности и није било економски оправдано. Међутим, нагли раст производње електричне енергије из соларних извора и већа доступност батеријских система створили су потребу да се ова област законски уреди.

С обзиром да се измјенама и допунама Закона о електричној енергији уводи дјелатност складиштења, било је неопходно да се исто пропише и Законом о енергетици, у дијелу који се односи на све енергетске дјелатности.

Поред тога, измјенама закона прописује се могућност да Народна скупштина одреди пројекат од посебног значаја за Републику Српску, како би се створио правни основ за примјену олакшица и подстицаја који су већ предвиђени другим материјалним прописима.

Закон се доноси по хитном поступку због наглог развоја соларне енергетике и потребе да се у што краћем року омогући кориштење складишних капацитета, који су од кључног значаја за стабилан и сигуран рад електроенергетског система.

Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о платним услугама Републике Српске, који представља реформски закон у области платног промета.

Законом се стварају правне претпоставке за постепено увођење концепта тзв. отвореног банкарства у којем, осим банака и Предузећа за поштански саобраћај Републике Српске, платне услуге могу да пружају и небанкарске финансијске организације - платне институције.

Доношењем закона унапређује се област платног промета у земљи и иностранству, према строгим захтјевима и високим стандардима Европске уније, у првом реду Директиви о платним услугама (ПСД2).

Циљеви предлагања закона су:

- отварање тржишта платних услуга за нове пружаоце платних услуга - платне институце, које ће конкурисати банкама као традиционалним финансијским организацијама,

- јача тржишна конкуренција, што би требало позитивно да утиче на ефикасност извршења платних трансакција и већу приступачност плаћања,

- примјена технолошких иновација у извршавању појединачних итерација платне трансакције (нпр. иницирање платног налога путем новог учесника, тзв. пружалац услуге иницирања налога),

- већа заштита корисника платних услуга (путем јасно дефинисаних права и обавеза пружалаца платних услуга у извршавању платних трансакција),

- сигурно и транспарентно пословање пружалаца услуга плаћања, путем јасног прописивања капиталних захтјева, власничких и управљачких захтјева, као и путем надзора над пословањем којег ће вршити Агенција за банкарство Републике Српске,

- лакше и брже обављање платног промета безготовинским инструментима плаћања

- смањење готовог новца у оптицају,

- унапређење обима е-трговине.

Осим тога, доношење овог закона, такође, представља један од најзначајнијих захтјева за прикључење европском платном систему за прекогранична плаћања у еврима - СЕПА (енг. Single Euro Payments Area).

Нацртом закона о платним услугама Републике Српске се уређују услови и начин пружања платних услуга, услови за оснивање, пословање, надзор и престанак рада платних институција, транспарентност услова и захтјева обавјештавања за платне услуге, права и обавезе корисника платних услуга и пружаоца платних услуга, правила о упоредивости накнада повезаних са платним рачунима, правила о промјени платних рачуна, правила и услови за приступ основним платним рачунима, појам и захтјеви функционисања платних система, надзора над пружањем платних услуга у Републици Српској, као и друга питања од значаја за платне услуге.

Осим наведеног, предложеним законом стварају се правне претпоставке за даљи развој електронске трговине, која је уско повезана са електронским начином плаћања, а што би непосредно повећало понуду услуга плаћања преко интернета, те омогућило ефикасније и јефтиније плаћање.

Поред нових субјеката који извршавају платне трансакције, законом се уводе и лица која се баве пружањем тзв. услуга треће стране - иницијатори плаћања и пружаоци услуга информисања о рачуну. Ради се о субјектима који информационо-технолошке иновације примијењују на финансијске услуге.

Закон је израђен у складу са стратешким и оперативним документима:

- Програм економских реформи Српске 2025-2027

- Средњорочни план Министарства финансија РС за 2025-2027

- План рада Министарства финансија РС за 2025. и 2026. годину

- Захтјеви из Плана раста за Западни балкан (приоритет бр. 3 - Приступ јединственом подручју плаћања у еврима - СЕПА платном систему).

Влада Републике Српске је на данашњој сједници усвојила Одлуку о 19. емисији обвезница Републике Српске за измирење обавеза по основу материјалне и нематеријалне штете, којим се прописује нови датум емисије 26. децембар 2025. године, као и услови емисије који су идентични као и у претходних година.

До сада је евидентирано укупно 572,8 милиона КМ ратне штете, што представља 95,47 одсто процијењеног износа ратне штете. Од евидентираног износа измирено је кроз емисије обвезница 457,3 милиона КМ, а исплатама у готовини 80,8 милиона КМ.

За измирење преостаје укупно 34,7 милиона КМ, што представља 6,1 одсто евидентираног износа, од чега се 22,6 милиона КМ односи на судске одлуке и нешто више од 12,1 милиона на вансудска поравнања.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку којом се даје сагласност Јавном предузећу "Противградна превентива Републике Српске" а.д. Градишка, да изврши постављање двије аутоматске противградне станице (АПГС) на подручју општине Шипово.

Обавезује се Јавно предузеће "Противградна превентива Републике Српск" а.д. Градишка да прије изградње објеката прибави потребне дозволе од надлежних органа, те обавијести Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде о постављању сваке од наведених аутоматских противградних станица. У оквиру Пројекта "Успостављање техничког метеоролошког сервиса и модернизација система противградне заштите Републике Српске", предвиђена је изградња мреже АПГС на цијелој територији Републике Српске.

Према одлуци Владе, средства у износу од 848.924,41 КМ, прикупљена у оквиру донаторске вечери "С љубављу храбрим срцима", дозначена ЈЗУ Универзитетски клинички центар Републике Српске - Завод за клиничку лабораторијску дијагностику. Новац ће бити утрошен за увођења скрининга на спиналну мишићну атрофију (СМА) код новорођенчади.

Влада је данас прихватила иницијативу општине Фоча за унапређења фармацеутске здравствене заштите становништва у удаљеним мјесним заједницама.

Влада ће, на иницијативу локалне заједнице, суфинансирати отварање двије апотекарске станице у удаљеним селима. Према одлуци, у идуће три године, из републичког буџета годишње ће се за ове потребе издвајати по 146.000 КМ.

На данашњој сједници, Влада је усвојила и програм крчења запуштеног пољопривредног земљишта у својини Републике Српске.

Задужено је ресорно министарство да дефинише мјеру подстицања крчења запуштеног пољопривредног земљишта у својини Републике Српске кроз Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села за 2026. годину.

Влада је донијела Одлуку о усвајању Стратегије развоја шумарства Републике Српске за период 2026-2035. година.

Циљ израде Стратегије развоја шумарства директно је везана за потребу обезбјеђивања стратешког основа за успостављање јединственог и функционалног система управљања и одрживог развоја шумарства и секторска интегрисаност у систем стратегија за одрживи развој Републике Српске. Код шумских ресурса неопходно је имати у виду њихову мултифункционалност, која упућује на пажљиво дефинисање стратегије њиховог интегралног коришћења.

Основни циљ развоја шумарства Републике Српске је одрживо управљање и газдовање шумама на такав начин да се сачува биодиверзитет, а да се продуктивност, обнављање, виталност и потенцијал шума доведу на ниво којим би се задовољиле одговарајуће еколошке, економске и социјалне потребе на свим нивоима, водећи рачуна да се притом не угрозе неки други екосистеми.

Поштујући наведено, Стратегијом се дугорочно трасира правац кретања шумарства Републике Српске, поштујући глобалне принципе одрживог развоја и мултифункционалности шума, а при томе не угрожавајући економску стабилност и пословну ефикасност шумарства и са њим повезаних сектора.