Трамп дао Ирану мјесец дана

Сједињене Америчке Државе појачале су ове седмице притисак на Иран, одредивши рок од мјесец дана за постизање договора и најавивши слање другог носача авиона у Перзијски залив.

Иран и САД одржали су индиректне преговоре у Оману 6. фебруара и најавили нови круг преговора идуће седмице у Женеви. Оман ће поново бити посредник.

Преговори у Оману били су први откако су САД и Израел напали Иран у јуну прошле године, а одржани су након што је Трамп у јануару одлучио да ипак неће напасти Техеран након што је озбиљно разматрао војну акцију због бруталног гушења масовних протеста у тој земљи.

Преговори су се изворно требали одржати у Истанбулу, али је Иран затражио да их се премјести у Оман.

Протести и притисак на Иран

Протести у Ирану избили су због тешке економске кризе, али убрзо су прерасли у побуну против клерикалног режима. Захватили су цијелу земљу, а крваво су угушени након три седмице. Убијене су хиљаде људи, а десетине хиљада су ухапшени.

Трамп је ове седмице рекао како вјерује да Иран жели договор и изразио наду да ће преговори бити закључени "у року од мјесец дана". У противном је запријетио "врло трауматичним" посљедицама.

"Разговараћу с њима онолико дуго колико они то буду жељели", додао је, истакнувши да ће у случају изостанка договора прећи на "другу фазу", која би била "врло тешка" за Иранце.

Поново је подсјетио на америчко бомбардовање иранских нуклеарних постројења током дванаестодневног рата који је Израел покренуо у јуну прошле године.

У петак је подржао потенцијалну промјену режима у Ирану, рекавши да "се чини да би то била најбоља ствар која се може догодити".

Нетанјахуов скептицизам

Израелски премијер Бењамин Нетањаху рекао је у четвртак да се нада да амерички предсједник Доналд Трамп ствара услове за постизање договора с Ираном којим би се избјегла војна акција.

"Изразио сам (Доналду Трампу) одређену дозу скептицизма у погледу квалитета било каквог договора с Ираном", рекао је Нетањаху, дан након сусрета у Бијелој кући. "Рекао сам да би договор, ако се заиста жели постићи, морао укључивати елементе који су врло важни за Израел", додао је.

Нетањаху је додао:

"Није ријеч само о нуклеарном питању, него и о балистичким пројектилима те иранским посредничким оружаним групама", попут либанског Хезболаха, палестинског Хамаса или јеменских Хута, истакао је израелски премијер.

Техеран, међутим, жели разговарати само о својем нуклеарном програму, а заузврат тражи укидање санкција. Преговоре о својем моћном ракетном програму сматра црвеном линијом.

"Мислим да услови које Трамп ствара, у комбинацији с чињеницом да они засигурно разумију како су прошли пут погријешили не постигавши договор, могу створити околности за постизање доброг договора", рекао је Нетањаху.

Припреме за дужу операцију

Америчка војска припрема се за могућност дужег, вишеседмичног дјеловања против Ирана ако Бијела кућа нареди напад, рекла су двојица америчких званичника за "Реутерс" који су жељели остати неименовани.

Портпаролка Бијеле куће, Ана Кели, рекла је: "Предсједник Трамп има све опције на столу у вези с Ираном. Он саслуша низ перспектива о било којем питању, али коначну одлуку доноси на основи онога што је најбоље за нашу земљу и националну сигурност."

Пентагон није желио ништа коментарисати.

Прошлогодишња америчка операција "Поноћни чекић" била је једнократни напад на иранска нуклеарна постројења "невидљивим" бомбардерима који су долетјели из САД-а. Иран је одговорио јако ограниченим нападом на америчку базу у Катару, уз претходну најаву.

Планирање је овај пут сложеније, рекли су званичници.

У дужој операцији, америчка војска могла би гађати иранске државне и сигурносне локације, а не само нуклеарну инфраструктуру, рекао је неименовани званичник, не улазећи у појединости. САД очекује да ће Иран узвратити и да ће то трајати неко вријеме.

Ризици за америчке снаге у том би случају били далеко већи јер Иран има снажан ракетни арсенал.

Иранска одмазда повећава и ризик од регионалног сукоба.

Иран је запријетио да ће, нападне ли га САД, узвратити нападима на америчке базе у регији.

САД има базе широм Блиског истока, укључујући Јордан, Кувајт, Саудијску Арабију, Катар, Бахреин, Уједињене Арапске Емирате и Турску.

Ултиматум или преговори?

Рос Харисон, истраживач на Институту за Блиски исток, оцијенио је за "Франце Прессе" да га преговори више подсјећају на амерички "ултиматум" Ирану него на "стварне преговоре".

Учествовањем у њима, Иран настоји "добити на времену како би могао обновити свој ракетни програм", рекао је.

"Израел гура Трампа према већој агресивности, али Саудијска Арабија, Египат, Турска, Катар и Уједињени Арапски Емирати" покушавају га усмјерити "према истинском дипломатском путу", додао је Харисон, а преноси "Индеx".