Убиство српске породице Зец у Загребу и даље без пуне правде

У саопштењу је наведено да овај случај и даље представља "симбол некажњивости" припадника хрватских снага током ратних деведесетих.

За овај злочин нико од непосредних извршилаца никада није правоснажно осуђен, иако су починиоци били идентификовани и првобитно признали дјело.

Наглашено је да се злочин над породицом Зец убраја међу најмонструозније ликвидације цивила током ратова деведесетих, уз убиства породица Козбашић, Ченгић, Радосављевић и Олујић, при чему су готово све биле мјешовитог националног састава.

"Овај случај је једна од најдрастичнијих илустрација урушавања владавине права у ратној Хрватској. Све док овај случај остаје без пуне правде, отвара се питање једнакости жртава и стандарда правосуђа у процесуирању ратних злочина", истакнуто је у саопштењу.

Према наводима "Веритаса", припадници резервне јединице Министарства унутрашњих послова /МУП/ Хрватске, познати као "мерчеповци" или "Јесење кише", под командом Томислава Мерчепа, 7. децембра, 1991. године у Загребу су ликвидирали 38-годишњег Михајла Зеца, његову супругу Марију /36/ и њихову кћерку Александру /12/.

По наређењу Мерчеповог замјеника Мире Бајрамовића, припадници јединице Игор Микола, Синиша Римац, Небојша Ходак и Сњежана Живановић кренули су да приведу Михајла Зеца због сумњи у "сарадњу с крајишким Србима".

Током акције у Пољаничкој улици на Трешњевци, Зеца је убио Синиша Римац, наводно при покушају бјекства.

"Веритас" је навео да се након тога припадник јединице Муниб Суљић вратио у кућу породице Зец и одвео Марију и Александру, најприје у хотел "Панорама", а потом на Сљеме, гдје их је усмртио из ватреног оружја.

Тијела су, по његовом налогу, бачена у оближњу јаму за смеће и затрпана, а неколико дана касније пронашао их је Маријин брат, полицајац Звонко Месић.

Друго двоје дјеце, Гордана и Душан, преживјели су тако што су се сакрили у кући.

Убрзо након што су тијела откривена, ухапшени су припадници Мерчепове групе, од којих су неки током истраге признали убиства.

Међутим, суд је њихове исказе одбацио као незаконите јер у тренутку давања исказа нису имали адвоката, па су оптужени ослобођени због "недостатка доказа".

"Веритас" је напоменуо да је тек 2016. године Жупанијски суд у Загребу осудио Томислава Мерчепа на пет и по година затвора због тога што није спријечио подређене у незаконитом хапшењу, мучењу и ликвидацији 31 цивила, међу којима су били Михајло, Марија и Александра Зец.

Врховни суд је 2017. казну повећао на седам година, а Мерчеп је 2020. пуштен на условну слободу због погоршаног здравственог стања. Исте године је преминуо.