У манастиру Ковиљ завршено снимање филма о доктору Лазићу

У фрушкогорском манастиру Ковиљ данас је завршено снимање посљедњих кадрова филма "Линија" редитеља Драгана Елчића о легендарном ратном хирургу Миодрагу Лазићу који је током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао људске животе у Републици Српској.

Посљедња клапа филма симболично је обиљежена дружењем свих учесника у стварању остварења којем су, између осталих, присуствовали предсједник Покрајинске владе Маја Гојковић, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић и други гости.

Режисер и косценариста филма Драган Елчић рекао је да је снимање филма и почело у Ковиљу, те захвалио глумцима и свим члановима екипе које је водила љубав и жеља да прикажу пожртвованост доктора Лазића.

Директор филма Слободан Стојановић изразио је задовољство снимљеним материјалом и истакао да је то, вјероватно, због племените мисије и огромне енергије у цијелој екипи.

"Мислим да ћемо добити добар филм којим ће бити задовољан, не само наш народ, него и цијели умјетнички свијет. Општа оцјена је да је до сада све урађено веома квалитетно, према плану и сценарију који је рађен студиозно пет година", рекао је Стојановић Срни.

Он је поручио да је "Линија" конципирана као антиратни филм са жељом да у првом плану буде хуманизам људи и изразио наду да ће публика осјетити ту поруку.

Саша Миовчић из продукцијске куће АНСТ рекао је Срни да посебну симболику филму даје то што је снимање почело прије седам мјесеци у манастиру Ковиљ, гдје је данас и завршено.

"Манастир Ковиљ изабран је зато што је манастир Светих арханђела Гаврила и Михаила, а као што знамо они су борци против зла. То је и симболика, јер овај филм треба да покаже и добру страну живота, хуманост људи, а прије свега доктора Лазића и његову моралну величину јер није гледао на вјеру и нацију, спасавао је све људе и зато је метафора нашег народа", поручио је Миовчић.

Миовчић је оцијенио да је направљен велики филм, а идеја је да прво буде приказан на фестивалима, након чега ће бити организоване премијере пред широком публиком.

Он је захвалио за подршку коју су филму пружиле институције, привредници и појединци из земље и српске дијаспоре, прије свега Филмском центру Србије, Републици Српској, као и Милораду Додику.

Миовчић је изразио велико жаљење што градови Бањалука и Бијељина нису препознали величину овог филма и нису учествовали у његовој реализацији.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић изјавио је да је Кабинет предсједника Републике Српске подржао снимање овог изузетно важног филма за српски народ и оцијенио да ће филм допринијети афирмације истине о борби за слободу Срба током деведесетих година прошлог вијека.

"Филм је важан и због чињенице што ће на прави начин приказати борбу српског народа у и око Сарајева и жртве које је поднио током и након рата, када је након Дејтонског споразума изашао, пре свега да сачува Републику Српску", рекао је Цицовић.

Снимање историјске драме "Линија" почело је 16. августа прошле године. Филм је инспирисан мотивима из Лазићеве књиге "Дневник ратног хирурга" коју је објавила Новинска агенција Републике Српске - СРНА, у којој описује како је током рата деведесетих година прошлог вијека радио у српској ратној болници "Жица" код Сарајева и спасио хиљаде рањеника.

Средином фебруара сцене остварења "Линија" снимане су на подручју Сарајевско-романијске регије, након чега је филмски караван пут наставио у Србији.

Ово је један од већих регионалних филмских подухвата који приказује ратне догађаје и хуманост доктора Лазића, који је преминуо у Нишу од посљедица вируса корона 14. априла 2020. године.

Режију потписује Драган Елчић, сценаристи су Елчић и књижевник Жељко Пржуљ, доктора Лазића игра Александар Лазић.

У филму учествује више од 80 глумаца из Републике Српске, Србије, САД, Француске и око 4.500 статиста, а снимано ја на више од 30 локација уз кориштење ратне технике, учешће војника и припадника полиције.

Филм се реализује у продукцији "Рамонда продакшн" из Београда, продуцент је Горан Иконић, а велику улогу у снимању има и Продукција "Први кадар" из Источног Сарајева која је извршни продуцент филма за Републику Српску.

Ова антиратна сага завршава се епским егзодусом 130.000 сарајевских Срба који су прије 30 година кренули у непознато, носећи своје мртве.

Планирано је да се филм, након монтаже и постпродукције, пошаље на неки од великих свјетских фестивала, а након тога ће бити одржане пројекције у Источном Сарајеву, Београду, Нишу, Бањалуци и Новом Саду.