Српска православна црква данас слави три светитеља: Били су оличење части, вјере и мучеништва

Свети Стефан Урош Пети Немањић био је посљедњи цар Србије и посљедњи владар из лозе Немањића, пошто није имао својих директних потомака.

Стефан Урош је син цара Душана Силног, једног од највећих српских владара.

Урош је владао од 1355. до 1371. године, а епитет "нејаки" у народу је добио зато што се за његово вријеме распало тадашње велико српско царство. Урош за вријеме своје владавине није успио да Србију заштити ни од спољних непријатеља, ни од унутрашњих немира.

Највећи противник био му је Симеон Немањић, полубрат Душана Силног који је чак прогласио независност у половини царства којим је владао, упркос томе што су Уроша на државном Сабору 1557. године подржали челници Српске православне цркве и властела.

Још за вријеме своје владавине, Урош је добио савладара Вукашина Мрњавчевића. Пошто Урош није имао потомке, престо је касније требало да наслиједи Вукашинов син Марко Мрњавчевић.

Урош Нејаки умро је под неразјашњеним околностима 2. или 4. децембра. Српска православна црква прихватила је верзију по којој га је у лову, када се сагнуо да попије воду из ријеке, убио лично Вукашин, који је пошто-пото желио да преузме престо.

СПЦ је Уроша Нејаког прогласила за свеца и мученика тек два вијека послије његове смрти. Расправе око тога да ли је Урош заслужио да добије титулу свеца или не трају и данас, а главни аргумент критичара је да се послије његове владавине Србија распала на много малих деспотовина.

Као што за живота није стекао довољно поштовања, Урош ни послије смрти није имао углед који је достојан једног цара. Његове мошти најприје су лежале у манастиру Светог Уроша у Неродимљу. Потом је српски монах Христифор 11. маја 1705 Урошеве мошти пренио у манстир Јазак. Послије су из Јазака Урошеве мошти пренесене у Врдник, па у Крушедол, па су опет враћене у Јазак.

За вријеме Другог свјетског рата, из страха да ће усташе уништити посмртне остатке посљедњег српског цара, мошти Уроша Нејаког кришом су пренесене у Саборну цркву у Београду, гдје и данас почивају.

Свети Јоаникије Девички

Јоаникије Девички био је Србин који је рођен у првој половини 14. вијека у побожној породици у Метохији и који је рано напустио дом да би постао испосник у једној пећини изнад манастира Црна ријека.

Око њега се убрзо сакупило монашко братство, а Јоаникије је уживао и велики углед међу обичним светом. Али у потрази за усамљеним мјестом гдје ће моћи да се преда вјери, он одлази у Дреницу. На мјесту званом Девич, у једној шупљој букви, уредио је себи станиште и ту остао да живи.

Мјештани са цијелог западног Косова долазили су да чују његове мудре ријечи или да умоле исцјељење.

Кад је за Јоаникијеву исцјелитељску моћ сазнао деспот Ðурађ Бранковић, довео му је своју тешко болесну ћерку. А у знак захвалности за њено изљечење подигао је у Девичу цркву посвећену Ваведењу, а затим и цио манастир.

У овом манастиру је Јоаникије Девички доживио дубоку старост гдје је и умро 1430. године, а његове мошти се налазе у Девичу.

За вријеме Првог свјетског рата аустроугарски војници, по наређењу једног мађарског официра, покушали су да развале Јоаникијеву гробницу, али у томе нису успјели

Почетком Другог свјетског рата Албанци су запалили манастир Девич, а игумана Дамаскина Бошковића убили. Али већ 1947. године монахиња Параскева је с једном искушеницом, доцније монахињом Теклом, обновила манастир.

Манастир Девич оскрнавила је и ОВК рајем јуна 1999. године након повлачења југословенских снага безбједности са КиМ и доласка француских снага Кфора. Нажалост, манастир је опљачкан, разбијена је плоча на ћивоту Светог Јоаникија, а иконе су оскрнавили припадници ОВК. Марта 2004. манастир је спаљен у присуству војника Кфора.

Гробница Јоаникија Девичког је отворена и оскрнављена, а касније је дјелимично обновљена и од 2012. чува је полиција.

Пророк Авакум

Овај светац је прорекао опустошење Јерусалима. Једнога дана Авакакум је носио ручак радницима на њиви, кад му се одједном појавио анђео Господњи и обратио му се - Однеси ручак који имаш у Вавилон Данилу, у јаму лавовску.

Тада га је анђео узео за косу и пренио га у Вавилон, код јаме коју му је назначио, у коју је Данило био бачен по наређењу цара Кира. Он је био кажњен јер се није поклонио идолима.

“Даниле, Даниле, прими ручак што ти га посла Бог“, викну Авакум. Данило је прихватио ручак и појео га.

Послије тога је анђео поново узео Авакума и пренесе у Јудеју, назад на њиву. Још је Авакум пророковао о ослобођењу Јерусалима и времену Христовом. Упокојио се у дубокој старости и сахрањен у мјесту Кела. Мошти су му откривене у вријеме Теодосија Великог, преноси Телеграф.